Dragi svi, 🙏🏻💕
Da pojasnimo: nije lek taj koji leči, već LEKAR, koji uz pomoć Božanske energije i leka kao posrednika, budi sopstvene regenerativne procese isceljenja u biću koje traži pomoć.
Bolest je, u suštini, BLOKADA na nekom nivou—stanje koje može biti razrešeno. Ovo stanje karakterišu promenjene misli, emocije i, na kraju, fizičke senzacije.
Oni koji misle da će ih jednostavno odlazak u apoteku i kupovina „leka“ izlečiti, u velikoj su zabludi. Sve što su uradili jeste da su uneli hemikalije u svoje telo, što ih može unazaditi godinama. Pravo isceljenje nije tehnološki proces. Ljudi nisu mašine, već duše koje privremeno borave u ovom telu!
Duša može biti isceljena uz pomoć lekara koji, kroz Božansko vođstvo i lek kao posrednika, pomaže biću koje je spremno da prihvati pomoć. Spremni su oni koji ne odbijaju svako dobro delo učinjeno za njih, već bez otpora prihvataju pomoć. 🙏🏻🥰💕
Šta to znači?
To znači prihvatiti sopstvene nesavršenosti, smanjiti ponos i sebičnost, te se setiti iskrenosti i ljubavi. Isceljenje je deo igre zvane „Život.“ Ako znamo da „Neko gore vidi sve,“ onda znamo i da vidi ponašanje onih koji traže isceljenje.
Najbrže se isceljuju oni koji su skromni i jednostavni. 🙏🏻💕
Dr. Mirjana Živanov 🙏🏻
Three Outcomes of Treatment: Allopathy, Well-Being, and Spiritual Maturation
1. Alopatija – odsustvo simptoma Pacijent dolazi zbog hronične nesanice, unutrašnje napetosti i epizoda anksioznosti. Nakon uvođenja farmakološke terapije, san se stabilizuje, napetost se smanjuje, a anksioznost postaje podnošljiva. Pacijent funkcioniše u svakodnevnom životu i izjavljuje da „više nema problema“. Terapija se nastavlja održavanjem postignutog stanja. Pri prekidu ili pod većim stresom, simptomi se vraćaju u istom ili izmenjenom obliku. Klinički ishod: Simptomi su uklonjeni ili kontrolisani. Unutrašnja dinamika bolesti ostaje aktivna.
2. Well-being – subjektivni osećaj boljitka Pacijent započinje komplementarni pristup uz postojeću terapiju. Dolazi do opšteg poboljšanja: više energije, bolji san, smanjenje telesnih tegoba. Pacijent se oseća „lakše“, optimističnije i funkcionalnije. Iako simptomi trenutno nisu prisutni, u periodima emotivnog ili fizičkog opterećenja javljaju se blaže, ali prepoznatljive epizode starih problema. Pacijent oseća da je „bolje nego pre“, ali i dalje postoji nesigurnost. Klinički ishod: Postoji poboljšanje kvaliteta života, ali proces nije završen. Reaktivnost je smanjena, ali ne i uklonjena. ⸻
3. Duhovno sazrevanje – trajno razrešenje Pacijent nakon pravilno izabranog Simillimuma primećuje postepeno povlačenje simptoma, bez naglih oscilacija. Ključna promena nije samo u telesnim funkcijama, već u načinu reagovanja. Situacije koje su ranije izazivale strah, napetost ili telesne simptome više ne pokreću patološki odgovor. Čak i u zahtevnim životnim okolnostima, organizam ostaje stabilan. Ne javlja se potreba za daljom terapijom, niti strah od povratka bolesti. Pacijent ne opisuje stanje kao „posebno dobro“, već kao normalno i mirno.
Klinički ishod: Unutrašnja dinamika bolesti je razrešena. Simptomi se ne vraćaju jer više nemaju funkciju.
Dr Mirjana Živanov
Zašto novo ime ne znači novu doktrinu
U istoriji medicine i nauke, nova imena se često doživljavaju kao pretnja postojećem znanju. Međutim, imenovanje ne znači nužno uvođenje nove doktrine. Najčešće, ono označava preciziranje već postojećeg iskustva koje do tada nije bilo jasno razdvojeno u jeziku. Homeopatija već poseduje potpunu teorijsku osnovu za razumevanje zdravlja i bolesti. Organon medicine jasno definiše bolest kao dinamički poremećaj Vitalne sile (§9–§11) i cilj lečenja kao njeno trajno uklanjanje (§3).
U tom smislu, ni jedan novi princip nije dodat. Ono što je dugo nedostajalo bio je termin koji razlikuje privremeno poboljšanje od završenog procesa lečenja. U savremenoj praksi, odsustvo simptoma, subjektivni well-being i trajno zdravlje često se tretiraju kao sinonimi. Takvo izjednačavanje stvara konfuziju u proceni terapijskog uspeha i dovodi do toga da se supresija, kontrola i adaptacija proglašavaju izlečenjem. Uvođenje termina Spiritual Quality ne menja homeopatsku doktrinu, već uvodi preciznost tamo gde je do sada postojala terminološka praznina.
Ovaj termin:
• ne redefiniše zdravlje
• ne menja cilj terapije
• ne uvodi novu ontologiju
On označava stabilno stanje koje nastaje kada je cilj već postignut. Drugim rečima, doktrina ostaje ista — menja se jezik kojim opisujemo njen ishod. Slično se dogodilo i u drugim oblastima medicine, gde su novi termini uvedeni kako bi se razlikovale faze procesa koje su ranije bile nejasno objedinjene. Imenovanje takvih stanja nije stvorilo novu medicinu, već je omogućilo tačniju kliničku komunikaciju i jasnije kriterijume uspeha.
U homeopatiji, kriterijum trajnog izlečenja nije osećaj pacijenta u jednom trenutku, već stabilnost Vitalne sile kroz vreme. Kada se ta stabilnost uspostavi, simptomi ne nestaju zato što su potisnuti, već zato što više nisu potrebni kao izraz unutrašnje neravnoteže. Termin Spiritual Quality koristi se isključivo za označavanje tog stanja stabilnosti. On ne uvodi dodatnu terapijsku fazu, niti zahteva novo tumačenje Organona. Naprotiv, on ostaje potpuno u skladu sa Hahnemannovim opisom zdravlja i lečenja. Ako se termin ukloni, doktrina ostaje ista. Ako se termin zadrži, komunikacija postaje preciznija. U tom smislu, novo ime ne znači novu doktrinu, već jasnije razumevanje onoga što homeopatija oduvek ima za cilj.
Dr Mirjana Živanov
Odsustvo simptoma nije isto što i zdravlje
U savremenoj medicinskoj praksi često se podrazumeva da je odsustvo simptoma jednako zdravlju. Kada bol prestane, kada se laboratorijski parametri stabilizuju ili kada se funkcija organa farmakološki reguliše, pacijent se smatra izlečenim.
Takvo razumevanje zdravlja, iako praktično, ostaje funkcionalno i površinsko. U tom okviru, bolest se posmatra kao problem koji treba ukloniti, a ne kao dinamičko stanje koje zahteva razrešenje. Homeopatija polazi od drugačije pretpostavke.
Prema Hahnemannu, bolest nije materijalni defekt, već poremećaj Vitalne sile, koji se ispoljava kroz simptome. Kada se simptom ukloni bez razrešenja tog poremećaja, bolest ne nestaje — ona se samo utišava. Privremeno poboljšanje tada biva pogrešno protumačeno kao zdravlje. Takvo stanje često proizvodi well-being: pacijent se oseća bolje, funkcioniše lakše i ima subjektivni osećaj olakšanja. Međutim, well-being ne predstavlja završetak procesa, već pauzu u njegovom ispoljavanju. Istinsko izlečenje, u homeopatskom smislu, nastaje tek onda kada više ne postoji unutrašnja potreba za simptomima. Kada se suprotstavljene unutrašnje tendencije integrišu, Vitalna sila prestaje da koristi bolest kao način izražavanja. U tom trenutku, simptomi ne nestaju zato što su potisnuti, već zato što su postali suvišni. Ova tačka označava duhovno sazrevanje organizma.
Duhovno sazrevanje ne znači emocionalnu uzvišenost, niti stanje euforije. Ono ne znači ni moralni ili religijski napredak. To je kvalitativna promena načina funkcionisanja, u kojoj se celina organizma ponaša koherentno, bez unutrašnjeg konflikta koji bi zahtevao kompenzaciju kroz bolest.
U savremenoj medicini, pacijent bez simptoma smatra se zdravim.
U homeopatiji, pacijent bez simptoma tek postavlja pitanje: da li je bolest uklonjena ili samo utišana? Tek kada se simptomi ne vraćaju, kada nema potrebe za stalnom regulacijom, i kada organizam pokazuje stabilnost u promenljivim životnim okolnostima, može se govoriti o završenom procesu lečenja. To stabilno post-terapijsko stanje označava se terminom Spiritual Quality. Ne kao novi cilj terapije, ne kao novu doktrinu, već kao ime za stanje u kome zdravlje više ne mora da se dokazuje odsustvom simptoma.
Dr Mirjana Zivanov
