Duhovni put – Niccolum metallicum (Nikl, Ni, Nicc)

Dr Mirjana Živanov

Osoba oscilira između doživljaja SLOBODE, koji se javlja kroz govor i izražavanje, i osećanja ZAROBLJENOSTI, koje nastupa u trenucima unutrašnje teskobe.

Niccolum – Kod: SLOBODNO – ZAROBLJENO

U osnovi stanja Niccolum nalazi se duboka unutrašnja ZAROBLJENOST. Mentalni prostor je stegnut, zatvoren u kružno kretanje misli iz kojeg osoba ne nalazi izlaz. Govor postaje pokušaj OSLOBAĐANJA – često neprekidan, prodoran, bez pauze, kao noćno oglašavanje koje probija tišinu.

Spolja, osoba može delovati dominantno ili nametljivo, ali u suštini govori iz sopstvenog unutrašnjeg kaveza. U njenom prisustvu i drugi se ponekad mogu osetiti „zarobljeno“, bez prostora da dođu do reči — kao da su nakratko ušli u isti mentalni prostor napetosti i zatvorenosti.

Istinu koju Niccolum izgovara ne donosi kao savet niti kao proces koji treba da vodi; ona samo iznosi na videlo ono što je već postojalo i sazrevalo. Bol koji tada nastaje više je posledica gubitka iluzije nego same izgovorene reči, ali upravo u tom razotkrivanju stoji i mogućnost OSLOBAĐANJA.

Niccolum, dakle, ne donosi kraj — on probija zid ZAROBLJENOSTI time što drugima jasno pokazuje ono što više ne može ostati skriveno.

Po temperamentu, osoba je žive prirode, pričljiva i veoma inteligentna, sa izraženom mentalnom budnošću i reaktivnošću. Osetljiva je, ali istovremeno aktivna i pokretna.

Meteoritno gvožđe – prvi „nikl-čelik“ u istoriji

Pre nego što su ljudi naučili da tope rudu (pre ~1200. p.n.e.), koristili su:gvožđe koje je palo s neba.

To gvožđe je uvek sadržavalo:

• 5–20% nikla

• tragove kobalta.

Drugim rečima:najstariji metalni predmeti koje zovemo „gvozdeni“ zapravo su bili prirodna Fe–Ni legura.

Najpoznatiji primer:

• bodež faraona Tutankamona (XIV vek p.n.e.)

  
  

  danas analizom potvrđeno: meteoritno gvožđe bogato niklom.

Egipćani su to zvali:„metal sa neba“.

Nikl je tu davao:

• veću otpornost na koroziju

• specifičan sjaj

• veću žilavost nego kod čistog gvožđa.

Rano kovanje – nikl kao „skriveni sastojak“

Kada počinje klasična metalurgija gvožđa, ljudi više nisu znali da dodaju nikl.Ali neke rude su ga prirodno sadržavale, pa su pojedini čelici slučajno imali tragove nikla.

To se dešavalo naročito u:

• Anadoliji

• Iranu

• srednjoj Aziji (rude sa ultramafičnih stena).

Kovači nisu znali za element,ali su primećivali:„ovo gvožđe se ponaša drugačije“.

Damask i „neobični“ čelici

Kod čuvenog wootz / damask čelika (Indija → Bliski istok):

• nikl nije bio glavni sastojak

• ali su analize nekih uzoraka pokazale male količine nikla iz rude.

On je doprinosio:

• stabilnosti karbida

• otpornosti sečiva

• finijoj mikrostrukturi.

Znači — nije bio tajna Damaska,ali je ponekad bio „tihi saveznik“.

Svesno dodavanje nikla dolazi tek u 19. veku

Tek sa razvojem hemije ljudi shvataju šta nikl radi,pa ga počinju NAMERNO dodavati.

Nikl-čelici postaju ključni za:

• oklop (Krupp čelici)

• sablje 19. veka

• kasnije – nerđajući čelik.

Ali to je već moderna era.

Zanimljiva simbolička linija

Istorijski gledano:

1. Prvo gvožđe čovečanstva dolazi iz svemira i sadrži nikl.

2. Ljudi ga koriste ne znajući zašto je posebno.

3. Kasnije „gube“ taj sastojak kada prelaze na zemaljske rude.

4. Tek nauka ponovo otkriva nikl — kao da se vraća zaboravljeno znanje.

To je gotovo arhetipski obrazac:nebeski metal → zaborav → ponovno prepoznavanje.

Nikl (Nickel) ima jednu od najzanimljivijih priča među metalima, jer se njegova istorija nalazi tačno na preseku mitologije, alhemije i savremene tehnologije. I gotovo simbolično — dugo je bio metal koji vara čoveka, baš kao što opisujemo Kod Niccolum-a: kaže istinu, ali posle nje dolazi osećaj tame.

Mitološko poreklo imena — „Đavolji bakar“

U srednjem veku nemački rudari nailazili su na rudu koja je izgledala kao bakar — crvenkasta, obećavajuća.

Ali…

kada bi pokušali da je istope, nisu dobijali bakar.

Iz rude je izlazio otrovan gas (arsen).sav trud bio je uzaludan.

Rudari su verovali da ih je prevario planinski duh.

Nazvali su rudu:

Kupfernickel(Nickel = podli duh, varalica, mali đavo)doslovno: „đavolji bakar“.

Metal je zato dobio ime Nickel — metal koji liči na nešto vredno, ali ne daje ono što obećava.

To je jedan od retkih hemijskih elemenata nazvan po mitološkom biću prevare.

Rudari su verovali da ih je prevario planinski duh — tako je nastalo ime nikla.

Alhemijska misterija — metal koji „ne pripada“

Alhemičari su vekovima pokušavali da razumeju taj metal.

Nije bio:

• ni bakar

• ni gvožđe

• ni srebro

• nije se ponašao „po pravilima“

Zvali su ga:metal između svetova.

U alhemijskom simbolizmu to je bio:materijal koji oduzima nadu u transformacijuono što prekida proces„lažni put ka zlatu“.

Zanimljivo — upravo ta simbolika odgovara našem opažanju:

istina koja ne donosi utehu, nego prekid.

Lažni put ka zlatu: supstanca koja zaustavlja proces transmutacije.

Naučno otkriće — tek u 18. veku čovek ga „razume“

Tek 1751. švedski hemičar Aksel Kronstedt uspeo je da izdvoji novi element.

On je dokazao:rudari nisu bili prevarenito nije bio bakarto je potpuno novi metal.

Time je „duh iz planine“ dobio mesto u periodnom sistemu.

Kosmičko poreklo — nikl dolazi iz eksplozija zvezda

Savremena astrofizika je otkrila nešto zadivljujuće:

Nikl nastaje u supernovama.

Kada zvezda eksplodira:

• formira se radioaktivni Nickel-56

• njegov raspad zapravo stvara svetlost supernove.

Drugim rečima:

bez nikla — ne bi bilo svetlosti umiruće zvezde.

To je gotovo paradoks:metal koji u ljudskom iskustvu nosi tamu,u kosmosu je izvor svetlosti eksplozije.

Nikl u biologiji — skriven, ali neophodan

Dugo se mislilo da nikl nema ulogu u životu.

Danas znamo:

• nalazi se u enzimima bakterija i biljaka

• omogućava razgradnju ureje

• učestvuje u procesima opstanka mikro-života.

Opet:nije „glavni“ metal života,ali bez njega neke forme života ne mogu da funkcionišu.

Nikl danas — metal moderne civilizacije

Danas je nikl ključan za:

• nerđajući čelik (otpornost)

• baterije električnih automobila

• svemirsku tehnologiju

• zaštitne legure

On daje:izdržljivoststabilnostdugotrajnost.

Metal koji je nekada bio „lažan“ postao je oslonac savremenog sveta.

Ako pogledamo kontinuitet značenja:

Era	Doživljaj nikla
Srednji vek -	Prevara, razočaranje
Alhemija    -	Lažna transformacija
Nauka        -	Nerazumljiva materija
Kosmos     -	Svetlost iz smrti zvezde
Tehnologija -	Stabilnost i trajnost

To je gotovo put:tamna istina → razumevanje → nova funkcija.

Od svetlosti supernove do tihe snage baterije — nikl ostaje nosilac oslobođene energije i kretanja.

Šta nauka kaže o niklu (Ni)

Nikl (Ni) je prelazni metal velike otpornosti i postojanosti, koji zadržava svoju strukturu i funkcionalnost i pod dugotrajnim naprezanjem, zbog čega se u prirodi i tehnici povezuje sa stabilnošću, izdržljivošću i sposobnošću prilagođavanja bez raspadanja.

Osnovne fizičko-hemijske osobine

• Hemijski simbol: Ni

• Atomski broj: 28

• Grupa: prelazni metali (d-blok).

• Boja i izgled: srebrnasto-beli metal sa blagim zlatnim tonom, tvrd, ali savitljiv.

• Magnetičnost: jedan od retkih metala koji je feromagnetičan na sobnoj temperaturi (kao gvožđe i kobalt).

• Otpornost: izuzetno otporan na koroziju i oksidaciju — ne „rđa“ lako, stvara zaštitni sloj na površini.

• Stabilnost: hemijski postojan, ali sposoban da ulazi u različite legure i vezivanja.

Naučno posmatrano, nikl kombinuje izdržljivost, elastičnost i sposobnost prilagođavanja bez gubitka strukture.

Pojava u prirodi i geološki kontekst

• Najčešće se nalazi u rudama poput pentlandita i lateritnih naslaga.

• Prisutan je i u meteoritima, gde se gotovo uvek javlja zajedno sa gvožđem.

• Smatra se da značajan deo Zemljinog jezgra čini upravo legura gvožđa i nikla.

To znači da je nikl element „dubine“ — vezan za unutrašnju strukturu planete i kosmičko poreklo materije.

Industrijska i funkcionalna uloga

• Ključni sastojak nerđajućeg čelika — daje čvrstinu i otpornost.

• Koristi se u superlegurama za turbine, avio-industriju i ekstremne uslove.

• Važan u galvanizaciji (zaštitni slojevi metala).

• Ima veliku ulogu u savremenim baterijama (Li-ion tehnologija).

 Funkcionalno, nikl omogućava trajnost pod naprezanjem i rad u zahtevnim sredinama.

Naučna „tema“ nikla

Ako se njegove osobine prevedu iz čisto materijalnog u dinamički opis:

• Otpornost bez krutosti — čvrst, ali nije lomljiv.

• Zaštita kroz prilagođavanje — stvara zaštitni sloj umesto da se raspada.

• Unutrašnja strukturalna snaga — vezan za jezgro, dubinu, stabilnost iznutra.

• Kretanje i funkcija pod pritiskom — koristi se tamo gde drugi metali popuštaju.

• Povezanost sa kosmičkim materijalom — prisutan u meteoritima (materija „između prostora“).

Klinička ilustracija Koda

Sledeći primer prikazuje arhetipsku dinamiku Koda Niccolum: ZAROBLJENO – SLOBODNO, kroz iskustvo razotkrivanja istine.

Proces koji je vodio ka kraju jedne ljubavne veze već je bio u toku, ali kolektivno ćutanje stvaralo je osećaj napetosti i prikrivene zarobljenosti. U tom trenutku pojavljuje se figura Glasnika – osobe koja izgovara ono što svi znaju, ali niko ne želi da saopšti.

Ovaj primer pokazuje da Niccolum ne stvara događaj, već razotkriva već postojeću pukotinu u realnosti. Bol ne dolazi od same informacije, već od gubitka iluzije.

Klinički razgovor

Pacijentkinja:

“Saopštila sam jednoj prijateljici: „Moram da ti kažem nešto. Svi to znaju. Niko neće da ti kaže. Ali ja moram da ti kažem: „Dečko te vara.”“

Dr:

“Zašto osećate potrebu da to baš vi izgovorite?”

Pacijentkinja:

“Zato što ne mogu da podnesem da svi znaju sem nje. Prave se da ne znaju, a znaju.  Kao da me to guši (Nicc).Kao da me ZAROBLJAVA (Nicc).”

Opažanje:

Govor je neprekidan. Nema pauze. Ton je prodoran, ali ne agresivan. Više kao unutrašnja napetost koja traži izlaz.

Dr:

“Da li vam je lakše kada to izgovorite?”

Pacijentkinja:

“Moram da kažem. Ne mogu da ćutim. (Nicc)”

Refleksija

Proces izdaje je već bio u toku. Veza je već bila narušena.

Pacijentkinja nije bila uzrok kraja – bila je glasnik razotkrivanja.

Nakon saopštene istine usledila je tuga kod drugarice – ne zbog nje, već zbog smrti iluzije.

U tom trenutku postaje jasna dinamika Koda:

SLOBODNO – ZAROBLJENO

Pacijentkinja je izgovarala istinu jer je osećala unutrašnju ZAROBLJENOST (Nicc) u kolektivnom ćutanju. Istina je bila njen pokušaj OSLOBAĐANJA (Nicc).

Niccolum ne donosi kraj – on probija zid zarobljenosti.

Dr: „Šta je za vas SLOBODA (Nicc)?“ Matrix potenciranje

Pacijentkinja: „Da nemam ograničenja (Nicc) od drugih ljudi!“

Dr: „Šta bi vam bilo suprotno od osećanja SLOBODNO (Nicc)?“ Matrix fishing

Pacijentkinja: „ZAROBLJENO (Nicc)! Kada čovek nema ograničenja (Nicc) kretanja (Nicc), ponašanja (Nicc), mišljenja (Nicc), to je SLOBODA (Nicc).“

Dr: „A šta radite kada ste ZAROBLJENI (Nicc)?“ Matrix potenciranje

Pacijentkinja: „BORIM SE (Sulph). Osećam da me neko sputava (Nicc), teskobu (Nicc) i seče krila (Nicc). Bude tu i LJUTNJE (Caust), ali prelazi u BORBU (Sulph).“

Kada se istina izgovori, ne umire odnos – umire iluzija. A iza iluzije počinje sloboda.

Kod Niccoluma, istina razotkriva, ali ne donosi svetlost.

Nakon izgovorene istine ne dolazi olakšanje, već tama.

Ne postoji sposobnost da se primi uteha, niti da se kroz odnos sa drugom osobom ponovo uspostavi ravnoteža.

Iskustvo druge pacijentkinje to jasno pokazuje:

“Nakon što mi je bliska drugarica saopštila istinu o mojoj vezi, ideja je bila da ostanem kod nje, da zajedno izađemo, da mi bude lakše. Spolja je sve bilo organizovano kao podrška.

Ali unutrašnje stanje je bilo potpuno suprotno — nije bilo nikakvog olakšanja.

Nisam mogla da zaspim.

Nisam mogla da ostanem.

U toj blizini nije bilo utehe, samo osećaj mraka i ZAROBLJENOSTI (Nicc).

Na kraju sam, bez sna, otišla kući prvim jutarnjim autobusom.”

Kod Niccoluma, istina ne leči odnos.

Istina prekida.

Ona ne donosi svetlost — već iskustvo unutrašnje tame u kojoj drugi više ne može pomoći.

Kada Niccolum izgovori istinu, prostor ostaje bez topline, bez utehe, bez pokreta.

Osoba koja tu istinu primi može da oseti kao da je sve ogoljeno — ali u tom ogoljavanju nema snage za dalje.

Ne javlja se nada.

Kao da se svetlo ugasi i ostane samo činjenica.

Nasuprot tome, Lotus uvek nosi kretanje ka svetlosti.

Čak i kada govori o bolu, gubitku ili istini, Lotus otvara prostor u kojem se pojavljuje nada.

Kod Lotus-a postoji meko širenje, dah, mogućnost da se ide dalje.

Istina nije kraj — ona je prelaz.

Uvek postoji zrno svetlosti koje vodi napred.

Niccolum razotkriva.

Lotus obnavlja.

Niccolum – istina bez zračenja.

Lotus – istina koja zrači i vodi.

Kod Niccoluma, istina mora biti izgovorena.

Ona se kaže direktno, ogoljeno, bez zadržavanja — i kada je tačna, može da ostavi drugu osobu u osećaju mraka, bez topline i bez pokreta.

Niccolum iznosi istinu.

Nasuprot tome, Lotus nikada neće izgovoriti istinu na način koji bi povredio.

Lotus ne razotkriva naglo.

On dopušta da istina sazri u tišini, u vremenu, u unutrašnjem procesu druge osobe.

Lotus ne govori: „Evo istine.“

Lotus stvara prostor da je čovek sam prepozna.

Zato uz Lotus dolazi svetlost, nada i pokret za dalje.

Istina kod Lotus-a ne pada kao rez — ona se otvara kao cvet.

Niccolum kaže.

Lotus dopušta da se dogodi.

Upravo u toj sposobnosti da kaže ono što se ne može više prećutati leži snaga Niccoluma.On ne nudi utehu, ali donosi jasnoću. Ne vodi postepeno, već preseče trenutak u kome je istina već sazrela.

Ovaj kvalitet odgovara simbolici heksagrama 21 Ji Đinga, nazvanog Shi He – „Zagrizi i preseci“.Kada prepreka više ne može biti razložena niti zaobiđena, ona se uklanja odlučnim činom, kao što se bolesno tkivo mora odstraniti da bi se očuvalo zdravo. Niccolum deluje upravo u tom trenutku: ne kao proces postepenog smirivanja, već kao jasan rez koji prekida ono što je već postalo neodrživo i time omogućava ponovnu uspostavu reda.

Fusnota:Heksagram 21 (Shi He, „Biting Through“) u klasičnom kineskom tekstu Yi Jing označava situaciju u kojoj je potrebno odlučno delovanje da bi se uklonila prepreka koja narušava sklad. Tradicionalni komentari ga povezuju sa idejom razlučivanja, razotkrivanja i nužnog presecanja kako bi se obnovila pravilna struktura.

Niccolum i sudbina Đordana Bruna — istorijska slika

Sudbina Đordana Bruna može se razumeti kao istorijski arhetip stanja Niccolum-a.Onog trenutka kada mu je od strane Inkvizicije saopšteno da ostaje u zatvoru dok se ne odrekne svojih učenja, proces je bio presečen. Nije više postojala mogućnost dijaloga, razvoja ili preobražaja. Istina je već bila izrečena — i nije se mogla povući.

Usledilo je osam godina zatočeništva: ne kao dramatična borba, već kao produženo stanje nepokretnosti, trajanja i unutrašnje nepokolebljivosti. Spolja — zarobljenost. Iznutra — struktura koja ne popušta.

Veza sa simbolikom Nikla

U rudarskoj i alhemijskoj tradiciji nikl (Kupfernickel) označavao je „lažni metal“ koji prekida očekivanu transmutaciju.On ne vodi zlatu — on zaustavlja proces.

Isto se događa i ovde:

·       nema transformacije → postoji prekid,

·       nema kretanja → postoji trajanje,

·       nema utehe → postoji jasnoća,

·       nema pregovora → postoji struktura.

Paralela sa heksagramom 21 – Shi He („Zagrizi i preseci“)

Heksagram 21 u Ji Đingu opisuje trenutak kada se prepreka više ne može razlagati niti ublažavati — mora se odlučno preseći kako bi se uspostavio red.To nije čin oslobađanja, već čin razlučivanja koji neminovno nosi posledicu.

Brunova sudbina predstavlja upravo takav rez u istoriji mišljenja:izgovorena istina nije donela oslobođenje, već dugotrajnu zarobljenost.

U simboličkom jeziku Materia Medicae:

Niccolum ne transformiše.On preseče trenutak.A zatim ostaje — da nosi posledicu tog preseka.

Niccolum otvara prostor u kome se iluzija više ne može održati — a tek iz takve ogoljenosti može započeti stvarna promena.

Niccolum ne umiruje.On RAZBISTRAVA (Lotus)!

I zato njegova uloga nije da vodi kroz proces (Lotus), već da označi tačku posle koje povratka u staro stanje više nema (Nicc).

Trenutak preseka

Istina je izgovorena. Svetlost još nije iskustvo — ona je samo mogućnost koja se nazire u daljini.

Teme leka

Tema putovanja

Kod Niccolum osoba putovanje nije samo kretanje kroz prostor, već način uspostavljanja unutrašnje ravnoteže. Promena mesta donosi osećaj rasterećenja, širenja i privremenog izlaska iz doživljaja ZAROBLJENOSTI. Boravak na putu, u tranzitu, između polazne i dolazne tačke, odgovara njihovoj osnovnoj dinamici — stanju između, gde se osećaju najživlje i NAJSLOBODNIJE. Povratak na isto mesto često se doživljava kao sužavanje prostora i ponovni ulazak u okvir koji ograničava kretanje. Zato putovanje za Niccolum nije beg, već prirodna potreba za stalnim pomeranjem granica, fizičkih i unutrašnjih.

„Jako volim da putujem! (Nicc) Još kao dete se sećam, da sam bila tužna kada se vraćam kući sa ekskurzije (Nicc). Uvek osećam tugu kada se vraćam odakle sam krenula (Nicc).“

Pacijentkinja:„Nije mi važno šta ću obući, da li je to neka markirana odeća. Može biti i pocepana, može ti je neko uzeti…  Mnogo su mi važnija putovanja. To što doživim mi niko ne može oduzeti. (Nicc, Ign).“

Dr:„Koje putovanje vam je najviše ostavilo utisak?“

Pacijentkinja:„Bila sam na Islandu, u Japanu, Peruu, ali Zanzibar (Nicc) me je definitivno najviše dojmio! Priroda, životinje… Kornjače, slonovi… Koja je to sreća bila i SLOBODA (Nicc)!“

Dr:„Nije vam bilo daleko?“

Pacijentkinja:„Ma kakvi. Deset sati avionom. A možda baš Zanzibar zato što je to bilo u periodu korone. I onda iz ove ZAROBLJENOSTI (Nicc) sletiš u onu SLOBODU (Nicc). Tamo se maska nosila samo u avionu! Ha, ha… Išli smo džipovima kroz prirodu. Fantastično. Indijski okean… Sa ćerkama, potpuna SLOBODA (Nicc). “

„Moj muž nikada neće pešačku turu na putovanju, a ja hoću sve! (Nicc)“

„Od kada ne radi, nemam to da kada se vratim sa puta moram sve da nadoknadim, nego sam onako SLOBODNA (Nicc).“

Tema tuge

Tuga kod Niccolum osoba ne izražava se naglo niti burno, već poprima oblik dugotrajnog unutrašnjeg pritiska i zadržavanja. Ona se ne oslobađa kroz neposrednu reakciju, već ostaje „zarobljena“ u telu i svesti, vraćajući se u talasima kroz sećanja, slike i osećaj nemogućnosti da se događaj promeni. Doživljaj gubitka često je praćen unutrašnjom ukočenošću i odsustvom spontanog plača, kao da emocija ne nalazi put ka spolja, već ostaje zatvorena u prostoru između prihvatanja i nemogućnosti otpuštanja. U tom produženom zadržavanju bola prepoznaje se osnovna dinamika Niccoluma — stanje između, gde osoba ostaje vezana za iskustvo, tražeći izlaz koji se ne događa kroz katarzu, već kroz postepeno suočavanje sa nepovratnošću.

„Dve baš bliske osobe iz porodice su preminule, iznenada (Nicc), i to sam jako teško podnela, bilo je jako bolno! Bolna tuga (Nicc)“

Dr: „Gde osećate taj bol?“

„U grudima. Kao da me pritiska nešto i kako prolaze dani samo mi se vraćaju kao segmenti, slike i žaljenje što to ne mogu da promenim. (Nicc)“

Jako i dugotrajno tuguju za ocem.

Pacijentkinja:

“Kada je tata umro ja sam bila na putovanju, naravno… Tata je isto voleo da putuje, kao i ja (Nicc). Desilo se sve iznenada i bilo je neočekivano, jer je bio vitalan. Nije se dobro osećao, sam je zvao Hitnu pomoć koja ga je odvezla u Kamenicu. Ugradili su jedan stent, pa drugi, ali nije se IZBORIO (Sulph, Nicc), nije uspeo, izgubio je bitku (Nicc, Sulph). Ali, to mi je moj suprug jedva rekao, jer se plašio da mi kaže. Meni je tada bilo UŽASNO (Stram). Uopšte nisam mogla da plačem. (Nicc, Ign) Tek kada sam zagrlila ćerke, krenule su suze…. Sećam se evo, vraća mi se slika (Nicc) te teskobne (Nicc) sobice gde smo bili smešteni, kao potkrovlje (Nicc).”

„Ne mogu da plačem (Nicc, Ign), toliki je bol bio!“

Druga Pacijentkinja:„Tatinu smrt sam podnela izuzetno teško. U tom periodu sam pohađala srednju školu. Nedeljama sam nosila njegov sako; to mi je donosilo određeno olakšanje i osećaj bliskosti. (Nicc)“

Svedok (drugarica):„Atmosfera oko smrti njenog oca bila je izrazito mračna i teška. Dugo je nosila njegove lične stvari, što je meni bilo teško razumljivo. Nije pokazivala nikakvu odbojnost prema tome, naprotiv — kao da joj je to bilo potrebno.“

Interpretacija:Ovakvo ponašanje ukazuje na stanje unutrašnje zarobljenosti, gde osoba ostaje vezana za događaj gubitka kroz fizički kontakt sa predmetima preminulog. Predmet postaje most koji ne vodi razrešenju tuge, već produžava boravak u „tamnom prostoru“ između puštanja i nemogućnosti da se krene dalje — što odgovara Kodu: SLOBODNO – ZAROBLJENOkarakterističnom za Niccolum.

„Ali sada nakon vašeg leka, kada su javili da je brat od tetke jako bolestan, uspela sam odmah da zaplačem!“

Pre davanja leka emocija je bila „zarobljena“ — događaj je postojao na mentalnom nivou, ali bez mogućnosti da se izrazi kroz osećanje. To je stanje unutrašnje ukočenosti, u kome postoji svest o situaciji, ali nema protoka afekta. Nakon odgovarajućeg leka dolazi do ponovnog uspostavljanja veze između doživljaja i emocionalne reakcije. Suze se tada ne javljaju kao slabost, već kao znak da je blokada popustila i da se vitalna reakcija ponovo pokrenula. Plakanje označava povratak sposobnosti organizma da odgovori, preradi i otpusti ono što je prethodno bilo zadržano.

Tema urednosti

Kod Niccolum osoba potreba za urednošću ne proizlazi samo iz težnje za redom, već i iz želje da prostor bude prijatan i „da joj je lepo“. Raspremanje, slaganje i stalno dovođenje okruženja u ravnotežu predstavljaju način smanjenja unutrašnje napetosti i stvaranja ambijenta u kome se može lakše boraviti. Kada je spoljašnji prostor organizovan i prijatan, javlja se osećaj da je i unutrašnje stanje privremeno stabilizovano. Ova aktivnost ne doživljava se kao napor, već kao spontana radnja koja vraća osećaj sigurnosti i funkcionalnosti, čime se ponovo uspostavlja doživljaj „slobodnog“ prostora unutar Koda SLOBODNO – ZAROBLJENO.

Osoba je veoma uredna.Stalno ređa stvari; sve mora da bude na svom mestu.

Pacijentkinja:„Ja stalno nešto raspremam, ali meni to nije teško. Lako ustanem i sve to uradim. (Nicc)  Recimo, legnemo uveče, a zavesa ne stoji kako treba — ja ću bez napora ustati da to popravim i vratiti se u krevet, dok moj suprug kaže: ‘Šta ti je, pusti to, ja zbog toga ne bih ustajao!’Ili, recimo, deca me zadirkuju pa kažu: ‘Mama, pa ne dolaze nam gosti! Da li nam danas dolaze gosti?’Čak i na putovanjima ja stalno nešto raspremam. Ali meni to ne pada teško niti me umara.“

„Kada je sve pod konac, osećaj je da je sve u redu (Nicc, Carc).“

Tema govora

Kod Niccolum-a govor se ne pojavljuje spontano kao potreba za deljenjem, već kao pokušaj da se prekine unutrašnja tišina koja je postala gotovo opipljiva. Pacijent ne govori zato što ima šta da kaže, već zato što ne može da izdrži prostor koji se otvorio. Reč tada ne služi komunikaciji, već ispunjavanju praznine — kao da se govorom pokušava pokrenuti ono što je zastalo.

Na prvoj kontroli, čim je ušla, pacijentkinja kaže:

„Da počnem da govorim?“

„Čekajte, polako, nije sve još spremno.“

„Pa, ne znam, tišina je (Nicc).“

„Da ispunimo tišinu (Nicc).“

Tema borbe

Kod Niccolum osoba borba nije usmerena na spoljašnji konflikt, već predstavlja unutrašnji impuls ka izlasku iz doživljaja ograničenosti. Reč je o stalnom nastojanju da se ponovo uspostavi prostor kretanja, izbora i lične autonomije. Ova borbenost nije eksplozivna niti kratkotrajna, već dugotrajna, istrajna i funkcionalna — više nalik kontinuiranom naporu nego sukobu. Kroz aktivnost, angažovanje i zauzimanje stava, osoba održava osećaj da nije zatvorena, već da aktivno učestvuje u sopstvenom oslobađanju, čime se dinamika Koda: SLOBODNO – ZAROBLJENO neprestano iznova pokreće.

Dr: „Kada biste bili ZAROBLJENI (Nicc) u kavezu, šta biste radili?“ Matrix potenciranje

Pacijentkinja: „Pa, BORILA (Sulph) bih se! Borba i za svoje mišljenje, kao i da istrajem! Valda ja znam šta je za mene dobro!“

Ove osobe imaju izraženu potrebu za borbom — gotovo uvek se bore za nešto, protiv nečega ili da iz stanja zarobljenosti ponovo uspostave osećaj slobode. U ovom slučaju, pacijentkinja navodi da se za nju bori jedna žena homeopata, što dodatno oslikava temu borbe kao centralni motiv njenog doživljaja.

Primer iz prakse:Kod Niccolum tipa često se vidi dugotrajna i istrajna borba za određenu funkciju ili cilj unutar zajednice. Tako, na primer, jedna osoba ovog tipa već dugi niz godina aktivno učestvuje u radu stručnog udruženja: preuzima organizacione zadatke, istrajno se zalaže za opstanak i funkcionisanje udruženja (npr. oko prostora, komunikacije i administracije) i redovno održava protok informacija, šaljući obaveštenja i stručne radove članovima. Ova kontinuirana angažovanost ne doživljava se kao teret, već kao prirodan način delovanja — stalna aktivnost kroz koju se prevazilazi osećaj unutrašnje zarobljenosti.

Interpretacija:Organizovanje i stalna aktivnost predstavljaju način da se održi osećaj otvorenosti i izbegne doživljaj zatvorenosti, čime se dinamika Koda SLOBODNO – ZATVORENO ispoljava kroz trajnu, gotovo neumornu angažovanost.

Tema izdržljivosti

Izdržljivost kod Niccolum osoba ne ispoljava se kao napor ili borba protiv slabosti, već kao prirodna sposobnost trajanja i prilagođavanja. Organizam i psiha pokazuju stabilnost u promenljivim uslovima, kao da spoljašnji uticaji ne narušavaju osnovnu strukturu već se u nju uklapaju. Naporno, dugotrajno ili zahtevno iskustvo ne doživljava se kao opterećenje, već kao stanje koje se jednostavno podnosi i nastavlja. Ova vrsta izdržljivosti nije demonstrativna, već tiha i postojana — sposobnost da se ide dalje bez osećaja iscrpljenosti, zadržavajući unutrašnju celovitost uprkos promeni okruženja.

Naučno posmatrano, nikl kombinuje izdržljivost, elastičnost i sposobnost prilagođavanja bez gubitka strukture.

Pacijentkinja navodi da je oduvek primećivala kako se retko razboljeva u poređenju sa drugima koji se često žale na tegobe. Kao primer opisuje situaciju iz školskog perioda, kada su tokom pešačenja iznenada bili zatečeni jakom kišom: svi su pokisli, mnogi su se nakon toga razboleli, dok ona nije imala nikakvih posledica, iako nije imala ni jaknu ni kišobran. Ovakva fizička otpornost prati opšti utisak izdržljivosti i dobre adaptacije na spoljašnje uslove.

Zanimljivo je da se nije razbolela ni nakon što je tokom pešačenja bila potpuno pokisla, iako su se mnogi drugi nakon toga razboleli. Kao da organizam ne reaguje na spoljašnje uticaje na uobičajen način. U tom smislu može se povući paralela sa meteorskim telom koje dolazi iz prostora gde ne postoje kiša ni atmosferski uslovi Zemlje — ono na njih ne reaguje, jer im ne pripada, već zadržava svoju strukturu uprkos prolasku kroz novu sredinu.

Druga pacijentkinja kaže:

„Na tom putu smo ustajale u pola šest ujutru… Zanzibar je ostrvo u Tanzaniji, pa ima dosta kretanja — trajekt, putovanja… Fizički je to zaista naporno. Ali meni nije. Meni je bilo toliko lepo!“

Tema rada

Rad kod Niccolum osoba nije samo profesionalna obaveza, već način održavanja unutrašnje dinamike i osećaja funkcionalnosti. Aktivnost donosi rasterećenje, dok mirovanje može pojačati osećaj napetosti ili nedovršenosti. Zbog toga se rad često nastavlja i van uobičajenih vremenskih okvira — u večernjim ili noćnim satima, kada spoljašnje obaveze prestanu, a javlja se potreba da se nešto dovrši, uredi ili privede kraju. Ova stalna angažovanost ne doživljava se kao prinuda, već kao prirodan ritam kroz koji osoba uspostavlja osećaj reda, kontrole i unutrašnje slobode.

“Ja sam radoholik! (Nicc) Radila sam finansije u našoj firmi, iako mi to nije struka. Ostajala sam u firmi do kasno noću (Nicc).”

Pacijentkinja: “Kada svi uveče legnu da spavaju, ja onda uhvatim da ribam kupatilo! (Nicc). Suprug se nervirao zbog toga. A meni kao da tada proradi bioritam!”

Dr: “Pa da, OSLOBODITE SE (Nicc) dece, inače nemate kada…” Matrix potenciranje

Pacijentkinja: “Da! Da nisam nešto propustila! Nikada ne bih ostavila neoprane sudove preko noći. Nema ono sutra ću. Ja ne mogu leći, a da znam da mi ostao haos u kuhinji. Deca mi kažu da je to mana, ha, ha… Ja se borim za to da nije mana, ha, ha…”

“Ako ostane nenavučena zavesa do kraja, ja ustanem nije mi to teško, navučem je i legnem.”

“Na ugaonoj garnituri imamo puno jastučića. Uskladila sam boje i sve. Oni kako ustanu to ostave. A to mene nervira (Nicc). Ha, ha… Bude kasno, jedan sat nocu, namestim jastučiće i odem. Čim oni odmaknu ja namestim jastučiće!”

Tema planiranja

Kod Niccolum osoba planiranje predstavlja način stvaranja osećaja sigurnosti i predvidivosti. Unapred promišljanje koraka, prikupljanje informacija i jasno postavljanje redosleda aktivnosti omogućavaju da se održi unutrašnja stabilnost i izbegne osećaj zatečenosti ili ograničenja. Plan ne služi rigidnoj kontroli, već olakšava kretanje — kao priprema prostora u kome se može delovati slobodno. Ova sklonost podseća na Arum maculatum, gde se kroz planiranje nastoji obezbediti jasan okvir delovanja i smanjiti unutrašnja napetost.

Pacijentkinja: “Sve isplaniram šta ću kada obući!”

Pacijentkinja: “Uvek se jako dobro informišem.”

Tema straha / strepnje

Kod Niccolum-a Predkod Arsenicum je uvek prisutan kao sastavni deo njegove unutrašnje strukture. On nije prolazna faza, već jedna od osa Tetractysa Niccolum-a, koja daje osnovni ton brige za zdravlje, opreza i stalne pripravnosti. Međutim, za razliku od čistog Arsenicum stanja, ovde se strah ne razvija u nemirnu paniku i traženje sigurnosti, već se „ugrađuje“ u osećaj unutrašnjeg suženja i tihe strepnje. Briga postoji, ali bez pokreta — kao napetost koja ostaje zadržana.

“Onih dana pre nego što ću doci kod vas bojala sam se (Nicc) i strepela (Nicc) kako će biti na ovoj terapiji…”

Tema kretanja

Kod Niccolum osoba potreba za kretanjem nije samo fizička aktivnost, već način održavanja unutrašnje ravnoteže. Kretanje donosi osećaj olakšanja, dok zaustavljanje može pojačati doživljaj zastoja ili ograničenosti. Zato je često prisutna stalna potreba za hodanjem, putovanjem ili makar promenom položaja i aktivnosti. Čak i svakodnevno raspremanje predstavlja deo iste dinamike — telo se pokreće kako bi se prevazišao osećaj unutrašnje „zarobljenosti“ i ponovo uspostavio tok.

Pacijentkinja navodi da svakodnevno prelazi velike distance pešice (i do oko 20.000 koraka), često putuje, i opisuje radost koja se javlja već pri samoj najavi puta:

“Posle prošle posete kod vas odlucila sam peške da se vratim kući (Nicc) i jako mi je prijalo. Jako volim da pešačim (Nicc).”

“Kada sam bila mala imala sam trovanje stomaka. Oni mene voze u hitnu i meni je već dobro! Samo da sam na točkovima! (Nicc) Čim čujem da se kreće na put - ogromna radost!”

Predkod

1.    Predkod - Arsenicum album sa Kodom: OPTEREĆENO – RASTEREĆENO

Kada se osoba preoptereti, aktivira se Predkod, čime se otvara put ka osnovnom Kodu leka ZAROBLJENO – SLOBODNO. To znači da nakon faze opterećenosti ubrzo nastupa doživljaj zarobljenosti.

Primer su obaveze na poslu: ako osoba preuzme previše zadataka i odgovornosti, u početku postoji napor da se sve drži pod kontrolom, ali kako opterećenje raste, javlja se osećaj da nema izlaza, da je „uhvaćena“ u obaveze. Tada se Predkod: OPTEREĆENO – RASTEREĆENO preobražava u dublji doživljaj ZAROBLJENO – SLOBODNO, koji predstavlja centralnu dinamiku stanja.

Oba leka imaju temu raspremanja i čišćenja, ali sa različitim značenjem.Kod Arsenicum album potreba za redom i čistoćom predstavlja samu suštinu leka — težnju ka kontroli, sigurnosti i rasterećenju od unutrašnje anksioznosti kroz savršen red.Kod Niccoluma, raspremanje nije cilj samo po sebi, već predstavlja izraz unutrašnje napetosti; kroz pokret i organizovanje prostora osoba pokušava da smanji osećaj zadržanosti i ponovo uspostavi unutrašnji tok i slobodu kretanja.

“Štrikam, heklam, šijem… Mama me je sve naučila. Iz Burdi sam šila…”

“Neću da gledam na telefon, da se ne bih OPTERETILA (Ars) koliko je sati. Jer onda mi se dešava da se nervozno vrtim u krevetu (Ars), da na silu zaspim.”

“Onih dana pre nego što ću doci kod vas bojala sam se (Nicc) i strepela (Nicc) kako će biti na ovoj terapiji, uopšte NISAM bila OPTEREĆENA (Ars). Mislila sam da ću biti OPTEREĆENIJA (Ars). Još bolja reč od strepnje (Nicc) je OPTEREĆENA (Ars). Baš sam bila MIRNA (Stanje nakon integracije).”

2.    Predkod - Thuja occidentalis sa Kodom: PRIJATNO – NEPRIJATNO

U dinamici slučaja, pre jasnog ispoljavanja Koda Niccolum, pojavljuje se sloj koji pripada Thuja occidentalis. Ovaj nivo predstavlja Predkod — stanje u kojem osoba još uvek reaguje kroz osećaj prijatnosti ili neprijatnosti, pokušavajući da očuva unutrašnju stabilnost izbegavanjem onoga što „ne prija“.

Za razliku od Niccolum, gde dolazi do razotkrivanja i probijanja zarobljenosti, Thuja funkcioniše kao zaštitni omotač: osoba se povlači kada je preopterećena, postaje osetljiva na spoljašnje utiske i intenzivno registruje šta joj odgovara, a šta ne. Reakcije su često izražene kroz fizički i emotivni doživljaj „neprijatnosti“, zasićenja ili slomljenosti, kao signal da je lična granica narušena.

Thuja tako priprema teren — ona pokazuje gde je narušen osećaj unutrašnje ugodnosti, ali još ne razbija strukturu. Tek kasnije, kroz Niccolum, dolazi do dubljeg suočavanja i razotkrivanja.

U tom smislu, Thuja predstavlja faznu zaštitu organizma, pokušaj da se očuva integritet pre nego što se pojavi snažniji proces oslobađanja.

“Povukla sam se, jer smo poslednje dve godine imali jak tempo u firmi, baš sam bila slomljena (Thuj) i već mi NIJE PRIJALO (Thuj).”

“Na ugaonoj garnituri imamo puno jastučića. Oni kako ustanu to ostave. A to mene nervira (Nicc). Ha, ha… NEosećam se PRIJATNO! (Thuj)!”

Dr: “Kako se tada osećate?” “NEPRIJATNO (Thuj) mi je!”

            Pacijentkinja: “Ti lomovi (Thuj) i smrtni slučajevi, bolna tuga (Nicc).”

            “Posle prošle posete kod vas odlucila sam peške da se vratim kući (Nicc) i jako mi je         PRIJALO (Thuj).”

“Posle vašeg leka bio je PRIJATAN (Thuj) osećaj u glavi.”

3.    Predkod - Phosphoricum acidum sa Kodom: LJUBAV (VOLI) – MRŽNJA (NE VOLI)

Na nivou Predkoda iskustvo se ne izražava još kroz temu slobode i zarobljenosti, već kroz emocionalnu osu privlačenja i odbijanja:

šta volim — šta ne volim,kome se otvaram — od čega se povlačim,gde osećam toplinu — gde nastaje unutrašnje gašenje.

Dok je prisutna LJUBAV, osoba se kreće, interesuje, povezuje, putuje, istražuje — energija teče.Ali kada dođe do povrede, zasićenja ili gubitka smisla, to ne prelazi samo u ravnodušnost, već u stanje unutrašnjeg prekida — u tihu MRŽNJU ili duboko odbijanje.

Ta MRŽNJA kod Phosphoricum acidum nije eksplozivna, već povlačeća.Ona ne napada — ona prekida vezu.

Upravo taj prekid postaje mehanizam koji otvara put ka glavnom Niccolum Kodu:

Kada se veza prekine → prostor se zatvara.Kada nema više odnosa → javlja se osećaj odsečenosti.Kada nema toka → nastaje doživljaj ZAROBLJENOSTI.

„Nije mi važno šta ću obući, da li je to neka markirana odeća. To ni kao dete NISAM VOLELA! (Phos-ac) Mnogo su mi važnija putovanja. (Nicc).“

„NISAM VOLELA (Phos-ac) kada se svi isto oblače. VOLELA SAM (Phos-ac) da je moderno, ali da ja unesem nešto svoje! A najmanje ono što meni ne pristaje!“

Dr: „Za svakoga je moderno ono što mu lepo stoji.“

„Meni je najslađe kada kupim nešto na rasprodaji (Phos-ac, Nicc).“

„Suprug NE VOLI (Phos-ac) putovanja. Pre sam ga terala da ide, sada ne…“

„Taj narod tamo u Zanzibaru — kako su lepi, kakve su to oči, kako su oni zadovoljni (Phos-ac) sa tim što imaju…“

Sličan lek

1.  Ignatia amara sa Kodom: NEMOĆ – RADOST

„Uopšte nisam mogla da plačem. (Nicc, Ign) Tek kada sam zagrlila ćerke, krenule su suze…“

Oba leka imaju izraženu temu tuge nakon smrti bliske osobe, ali se način doživljavanja i ispoljavanja te tuge razlikuje.

Kod Ignatia tuga je zadržana, „zaglavljena“ u grlu, sa osećajem knedle, potisnutim jecajem i snažnom unutrašnjom kontrolom emocije. Ignatia je i jače konstitucije.Kod Niccoluma tuga se oseća kao težina u grudima, više telesno nošena nego zadržana, uz unutrašnji nemir i potrebu za kretanjem ili govorom, ali bez pravog olakšanja.

Na taj način, iako dele istu tematsku osnovu — gubitak i žalost — njihova dinamika reakcije na tugu je različita.

.

2. Morphinum sa Kodom: TUGA – EUFORIJA

Razlika u odnosu na Niccolum je u tome što je kod Morphinuma u suštini prisutan polaritet TUGA – EUFORIJA, ali oni deluju povučenije i mirnije. Najčešće borave u polu tuge, malo govore i kao da im je teško da se izraze; informacije se doslovno „moraju vaditi kleštima iz usta“. Kada im je potrebna terapija, komunikacija je oskudna i usporena.

Nasuprot tome, Niccolum je obično veoma nervozan, pričljiv i nema poteškoća sa izražavanjem.

Diferencijalno posmatrano:Kod Morphinuma postoji unutrašnje povlačenje i zadržavanje osećanja — tuga kao da „umrtvljuje“ izraz i stvara stanje emocionalne zasićenosti i tišine. Kod Niccoluma, naprotiv, postoji unutrašnja tenzija i nemir koji guraju osobu ka stalnom govoru i spoljašnjem pražnjenju, ali bez stvarnog olakšanja.

3.  Stannum metallicum: SLOBODNO – ZAROBLJENO

Vidimo da oba leka dele isti Kod, ali je različit put kojim se do tog Koda dolazi.

Stannum je glasniji u govoru, sa prodornijim i jasnijim glasom, dok je kod Niccoluma glas slabijeg kapaciteta. Stannum se često bavi zanimanjima u kojima je govor važan i stalno prisutan (na primer, voditelj na radiju), dok se Niccolum češće usmerava ka ekonomskim poslovima, uz izraženu želju za putovanjima.Po konstituciji, Stannum je obično nešto snažniji, dok je Niccolum sitnije građe.

Diferencijalno posmatrano:Oba leka pokazuju veliku izdržljivost i sposobnost dugotrajnog funkcionisanja pod naporom, kao da imaju kapacitet za rad u zahtevnim, čak „van-uobičajenim“ uslovima, što simbolički možemo povezati sa idejom rada u prostoru ili kosmičkim putovanjima — okruženjima koja zahtevaju stabilnost, trajnost i otpornost.

Kod Stannuma se stiče utisak da se osećaj zatvorenosti prevazilazi kroz pojačanu upotrebu glasa — kao da govorom pokušava da „probije“ unutrašnju slabost i ponovo uspostavi osećaj slobode. Kod Niccoluma, naprotiv, prisutan je nemir koji vodi ka kretanju, promeni prostora i putovanju, ali bez trajnog osećaja oslobađanja.

Nikl → daje snagu, otpornost, strukturu (telo kosmičkog broda).

Kalaj → omogućava povezivanje, komunikaciju i funkcionalnost sistema (unutrašnje veze).

4.  Carcinosinum sa Kodom: PERFEKTNO (LEPO) - GADNO

Postoji određena sličnost sa lekom Carcinosinum, naročito u sitnijoj građi i potrebi za urednošću i harmonijom prostora. Međutim, njihova unutrašnja dinamika je različita.

Carcinosinum je više usmeren ka lepoti, estetici i nežnosti — često je svetlije puti, finih crta, sa izraženom potrebom za skladom, cvećem i prijatnim okruženjem. Deluje mekše, uglađenije i smirenije.

Niccolum, iako takođe sitnije konstitucije, nema toliku estetsku mekoću; kod njega je prisutna nervoza, unutrašnja napetost i funkcionalan odnos prema prostoru. Red i raspored nisu izraz uživanja u lepoti, već način da se rastereti unutrašnji nemir.

Diferencijalno posmatrano:Carcinosinum traži sklad da bi održao osećaj unutrašnje harmonije, dok Niccolum uvodi red da bi smanjio unutrašnju tenziju.

“Na ugaonoj garnituri imamo puno jastučića. Uskladila sam boje i sve. (Carc) Oni kako ustanu to ostave. A to mene nervira (Carc, Nicc). Ha, ha… Bude kasno, jedan sat nocu, namestim jastučiće i odem. Čim oni odmaknu ja namestim jastučiće! (Carc)”

Dr: „Kako se tada osećate?“

„Kao da nešto nije u redu (Carc)!“

„Kada je sve pod konac (Carc), osećaj je da je sve u redu (Nicc, Carc).“

„Jako sam LEPO (Carc) sanjala nakon leka.“

„Merila (Carc) sam pritisak iz straha…“

Lek koji sledi: Lycopodium clavatum, Custicum, Sulphur, Lotus

Zanimanja: Profesionalna usmerenost ka ekonomskim poslovima; rad na administrativnim i organizacionim pozicijama (administrativni koordinator, poslovni asistent, office manager), koje podrazumevaju intenzivnu komunikaciju, koordinaciju i stalnu razmenu informacija i kontakata.

Niccolum kao Karmički lek:

- Povišen krvni pritisak

- Insomnija

- Slab kvalitet zuba

- Pulsiranje u uhu

- Upala žuči

Modaliteti

Poboljšava:

-       Proleće

-       Muzika

-       Kretanje

Pogoršava:

-       Jesen

-       Tišina

-       Sedenje

-       Sanjanje

Želje u ishrani: prihvata raznovrsnu hranu, ali pokazuje izraženu sklonost ka ribi — naročito slatkovodnim vrstama poput smuđa, soma i šarana, kao i morskoj ribi, posebno skuši i lososu, uz opštu naklonost prema morskim plodovima.

Odbojnosti u ishrani: izražena averzija prema puževima, dok prema žabljim batacima nema jasnu odbojnost, ali ih prihvata bez posebne želje — više kao nešto što bi pojela „ako mora“, bez oduševljenja. Ne voli masnoću.

Ključne reči:

·       Neverica

·       Teskoba

·       Odjednom

·       Tuga

·       Žaljenje

·       Šok

·       Sećanje – zaborav

·       Insomnija

·       Tavanica (niska / uska / previsoka – osećaj pritiska prostora)

·       Strepnja

·       Tvrdoglavost

·       Smrt

·       Sahrana

·       Briga

·       Bolest

·       Dimnjak

·       Ograničenje

·       Mišljenje (fiksirano)

·       Kretanje – sputavanje

·       Ljutnja

·       Borba

·       „Seča krila“

·       Otpornost

·       Prilagođavanje

·       Struktura

·       Stabilnost

·       Elastičnost

·       Govor (otežan / prekinut)

·       Gušenje

·       Strah

·       Tonjenje (Mag-m) — težina kao telo od olova

·       Produžen pravac / linearno kretanje

·       Osećaj terora / unutrašnje ugroženosti

·       Prekid

·       Glasnik

Simboli

Sova ćuk — Simbolički, ćuk je ptica sumraka i noći, aktivna na granici dana i noći, često u tradiciji označena kao biće „između“. Nikl je, materijalno posmatrano, element koji nalazimo i u Zemljinom jezgru i u meteoritima — dakle, takođe između kosmičkog i zemaljskog konteksta.Ćuk se noću oglašava dugotrajnim, ponavljajućim zvukom koji može trajati satima, što podseća na sklonost Niccolum pacijenata ka produženom govoru i potrebi za verbalnim izražavanjem. Takođe, ćuk je mala sova selica koja migrira na velike udaljenosti, čak do Afrike, što se može uporediti sa izraženom potrebom za putovanjima; jedna Niccolum pacijentkinja navodi da joj je upravo Zanzibar ostao kao najdraže mesto na koje je putovala.

Prirodoslovno posmatrano, ćuk (Otus scops) je prava migratorna vrsta: gnezdi se u Evropi i zapadnoj Aziji, a zimu provodi u podsaharskoj Africi, prelazeći svake godine velike distance između dva kontinenta.

Na pitanje kako se oseća kada je ZAROBLJENA (Nicc), odgovorila je: „Kao da su mi odsekli krila.“

Istovremeno opisuje i kasnonoćnu aktivnost — odlazi na spavanje tek kada su svi već zaspali, koristeći noćno vreme da raspremi kuhinju i stan, dok se muž žali da ga svake noći probudi kada kasno dolazi u krevet. Noćna budnost i stalna aktivnost tako dodatno prizivaju sliku ćuka kao ptice koja deluje upravo u noćnim satima.

ĆUK — Granica svetova

Tavanica, uska, mala, visoka (zatvoren vertikalni prostor)

Ovakav prostor — uzak, visok i zatvoren — može simbolički predstaviti doživljaj istovremene skučenosti i težnje ka „gore“, karakterističan za dinamiku ZAROBLJENO – SLOBODNO. Kao što ćuk bira skrovite, vertikalne zaklone, tako se i unutrašnje stanje opisuje kroz boravak u prostoru koji je ograničen, ali usmeren ka izlazu i kretanju.

Dimnjak

Često daju utisak kao da su „od gara“ — tamniji, mat izgled puti i opšta pojava koja deluje kao da je obeležena finim slojem čađi. Gar je proizvod sagorevanja, nastaje tamo gde postoji stalna aktivnost, toplota i protok, ali bez potpunog raspršenja. Upravo zato je simbolički povezan sa mestom dimnjaka: prostorom kroz koji nešto stalno prolazi, gde postoji kretanje i energija, ali i zadržavanje tragova tog procesa. Kod Niccolum osoba to može odgovarati utisku trajne unutrašnje aktivnosti i izdržljivosti, koja ostavlja spoljašnji „pečat“ postojanosti.

Ćuk je ptica koja:

·       dolazi sezonski (seli se, pa nije stalno „vezan“ za jedno mesto),

·       bira uzdignuta, izdvojena mesta blizu ljudi (krovove, dimnjake, visoka stabla),

·       tu boravi privremeno, kao na stanici između putovanja,

·       noću je aktivan i oglašava se sa jedne tačke, ali nije trajno vezan za nju,

·       zatim nastavlja migraciju.

Dakle, ta slika „između prostora, prisutan ali neukorenjen“ veoma odgovara biologiji ove ptice selice — nije šumska sova koja stalno živi u duplji, već vrsta koja dolazi, zadržava se i odlazi.

Ćuk se često zadržava na zaklonjenim, uzdignutim mestima u blizini ljudskih kuća — na tačkama koje su istovremeno deo prostora, a opet izdvojene iz njega, na granici spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta. Sa takvog mesta ostaje budan posmatrač, između kretanja i mirovanja, između tame i svetlosti, zadržavajući se upravo tamo gde može da bude izdvojen, a SLOBODAN.

Privremeno zaustavljen putnik, koji će opet krenuti dalje.

Kosmički brod

Nikl se koristi u savremenim svemirskim tehnologijama upravo zbog svoje izdržljivosti, stabilnosti i sposobnosti da funkcioniše u ekstremnim uslovima. Ova materijalna osobina može se simbolički povezati sa motivom kretanja kroz prostor i potrebom za stalnim prevazilaženjem ograničenja.

Dakle:

·       superlegura → sposobnost „izdržati putovanje“,

kosmički brod→ funkcionalna metafora kretanja kroz zahtevno okruženje.

KOSMIČKI BROD — Kretanje kroz prostor

 Ovaj motiv može vizuelno predstavljati ideju izdržljivog kretanja kroz ekstremne uslove — analogno ulozi nikla u materijalima koji omogućavaju stabilnost i funkcionalnost u „nezemaljskom“ okruženju.

Meteor — povezanost sa kosmičkim materijalom

Nikl je čest sastojak meteorita, pa se u nauci smatra elementom koji nosi „van-zemaljsko“ poreklo, materijom koja dolazi iz prostora između svetova — između tame i svetlosti.

Meteor je materija koja:

·       dugo putuje kroz kosmos,

·       izdržava ekstremne uslove,

·       prolazi kroz naglu transformaciju pri ulasku u novu sredinu,

·       ali zadržava svoju unutrašnju strukturu.

Meteor predstavlja kosmičko telo koje tokom dugog putovanja kroz svemir zadržava svoju unutrašnju strukturu. Mnogi meteoriti sadrže leguru gvožđa i nikla, što dodatno naglašava osobine postojanosti, izdržljivosti i sposobnosti prilagođavanja bez gubitka suštine— slično obrascu koji uočavamo kod Niccolum pacijenata.

METEOR (Ni) — Kosmičko poreklo materije

Supernova

Kako supernova zaista izgleda u svemiru?

Kada se zvezda raspadne:

• nastane ogroman talas užarene materije koji se širi

• temperatura je milionima stepeni

• emituju se različite talasne dužine: X-zraci, UV, vidljiva svetlost, radio-talasi

• formiraju se oblaci gasa koji svetle godinama, pa i hiljadama godina

To astronomi stvarno snimaju teleskopima.

A gde je tu nikl?

U prvim nedeljama eksplozije nastaje Nickel-56.

Njegov raspad:napaja svetlost cele supernovebez njega bi eksplozija brzo potamnela.

Zato astronomi kažu:nikl je gorivo sjaja supernove.

Supernova — svetlost nastala raspadom.

Integracijom polariteta ZAROBLJENO – SLOBODNO rađa se novo stanje postojanja, koje se doživljava kao širenje — EKSPANZIJA.

Kada se integrišu osećaj zarobljenosti i osećaj slobode, prestaje unutrašnja napetost kretanja između suprotnosti, a nastupa novo stanje — stanje širenja, EKSPANZIJE, koja predstavlja DUHOVNI KVALITET, u kome biće više ne traži izlaz, jer postaje sam prostor.