Duhovni put – Verbascum thapsus (Divizma - Kraljevska sveća)

Dr Mirjana Živanov

Ovo je moj portret leka Verbascum thapsus čiji je Kod: PRIHVAĆENO – NEPRIHVAĆENO.

Osoba živi u tihom, ali dubokom rascepu između potrebe da bude viđena, prepoznata i prihvaćena — i iskustva da bude odbačena, zanemarena ili nečujna.

Jedan deo bića stoji otvoren, spreman da se pojavi u svetu, da govori, da bude prisutan.

Drugi se povlači u senku, utišava se, bledi — jer nije prihvaćen.

Kada je prisutno prihvatanje, glas se vraća.

Kada prihvatanje izostane, biće se povlači u tišinu.

Između PRIHVAĆENO i NEPRIHVAĆENO rađa se suštinsko pitanje:

"Da li mi je dozvoljeno da postojim takav kakav jesam?"

Verbascum kao Hermes i Sveti Jovan

U Mitologiji i narodnim verovanjima Divizma (Verbascum) se povezuje sa zaštitom prilikom prelaza između sveta živih i Hada, odnosno sa bogom Hermesom koji je jedini bog koji se slobodno kreće između Olimpa, zemlje i Hada, a put kroz Had mu osvetljava kaducej – baklja od divizme. Povezuje se i sa boginjom Hekatom, vladarkom Hada, ali opet u smislu da je to Divizma jedina biljka koja osvetljava Had. Na pogrebnim Apulijske vazama iz 4. veka p.n.e. često se prikazuju cvetni motivi koji su nedavno identifikovani kao Verbascum sinuatum, a koji simbolišu regeneraciju i zaštitu duše na putu u zagrobni svet.

Rimljani su je zvali i Candela Regia – Kraljevska sveća jer je zamočena u loj ili smolu gorela veoma dugo i postepeno, pa je korišćena za osvetljavanje hramova i za pogrebne procesije, jer u duhovnom smislu osvetljava put i štiti pokojnika od zlih sila na putu do Hada.

U hrišćanskoj ikonografiji i tradiciji,

Sveti Jovan Krstitelj preuzima ulogu antičkih "donosilaca svetlosti", a divizma postaje njegov ključni botanički simbol.

•  Jovan Krstitelj kao "Svećnik"

Baš kao što je Hermes najavljivao bogove, Jovan Krstitelj najavljuje Hrista. U Jevanđelju po Jovanu (5:35), Hristos za njega kaže: "On beše svetiljka koja goraše i svetljaše". Zbog toga je narodna tradicija divizmu, tu prirodnu baklju, nazvala "Svećnjak svetog Jovana".

•  Praznik Ivanjdan i "Vatrena trava"

Simbolika je najjača tokom letnjeg solsticija (Ivanjdan, 24. jun / 7. jul), kada divizma počinje da cveta:

•      Ivanjske vatre: U mnogim evropskim narodima, stabljike divizme su se palile u sklopu ivanjskih vatri. Verovalo se da dim ove biljke blagosilja stoku i polja, slično antičkim ritualima očišćenja.

•  Na renesansnim slikama, divizma se ponekad pojavljuje u pozadini prikaza Jovana Krstitelja u pustinji. Njen uspravan rast simbolizuje:

• Propovedanje: Glas koji odjekuje u pustinji.

• Askezu: Sposobnost preživljavanja u surovim, kamenitim uslovima, baš kao što je Jovan živeo u pustinji.

• Zaštita od groma: Budući da Jovan Krstitelj u narodnom verovanju štiti od groma tako što umiruje bes  Svetog Ilije, divizma se kačila na kuće kao gromobran. Njena visoka stabljika podseća na munju koja je "skamenjena" u biljci. Koristila se i u "Gromovnim svećama" (Gromnice), gde su se fitilji za sveće koje su se osveštavale u crkvi protiv groma, prvobitno pravili od "vune" sa listova divizme.

Ovo je veoma važna tema Hermesa i kasnije Svetog Jovana.

U klasičnoj mitologiji,

Hermes (Merkur) retko direktno "fizički" zaustavlja Zevsovu ruku, ali on igra ključnu ulogu diplomate i medijatora koji svojim intelektom i rečima stišava bes vrhovnog boga, sprečavajući katastrofu.

On ne koristi silu, već mudrost i ubeđivanje, što je paralela načinu na koji se divizma (kao njegova biljka) koristi u magiji – ne da se bori protiv groma, već da ga "odobrovolji" ili skrene.

Evo nekoliko primera kako Hermes umiruje Zevsa:

• Diplomatija rečima: U grčkoj mitologiji, Hermes je jedini koji sme da kaže Zevsu istinu na način koji ga neće razbesneti. On deluje kao buffer (tampon zona) između Zevsovog besa i smrtnika.

• Mit o Liri: Kada je Hermes ukrao krave od boga Apolona, Zevs je bio spreman da ga strogo kazni. Međutim, Hermes je izumeo liru i svojom muzikom toliko očarao Apolona (a time i umirio Zevsa), da je bes zamenjen divljenjem. Ovo je klasičan primer kako Hermesov "proizvod" (umetnost/intelekt) transformiše destruktivnu energiju.

• Posrednik u sukobima: Tokom Trojanskog rata i unutrašnjih sukoba na Olimpu, Hermes je često taj koji prenosi poruke koje smiruju tenzije pre nego što Zevs posegne za munjom.

Ovde se može povući Paralela sa Jovanom Krstiteljem i Svetim Ilijom

Ovaj odnos se gotovo identično preslikao na hrišćanski folklor:

• Ilija (Zevs) je onaj koji "hoće da bije" gromom jer je narod grešan.

•  Jovan (Hermes) je onaj koji ga "moli" ili "odlaže" udarac. U mnogim balkanskim narodnim pesmama, Sveti Jovan ili Bogorodica smiruju Svetog Iliju govoreći mu da još nije vreme za kaznu.

Hermes ne "kroti" Zevsa silom, već ga čini razumnim. Zato je divizma biljka razuma i prosvetljenja (Hermes) koja stoji nasuprot sirovoj sili (Zevs). Ona je "gromobran" ne zato što je jača od munje, već zato što je njena duhovna sestra koja govori istim jezikom vatre. U smislu razuma i prosvetljenja se nekada vezuje i za boginju Atinu, ali paralela sa Hermesom je mnogo jača jer je primarna tema ove biljke zaštita i osvetljavanje puta prilikom prelaza između svetova.

Zanimljivo je da savremena istraživanja na PubMed-u o Verbascoside-u (aktivnom sastojku divizme) pokazuju da on deluje kao neuroprotektor.

Stišavanje "električne oluje" u mozgu: Na molekularnom nivou, ovi sastojci smiruju preteranu ekscitaciju neurona. Ono što je narod nekada zvao "stišavanjem Ilijinog groma".

U vreme starog Rima Plinije Stariji, u svom delu Naturalis Historia, postavlja temelj za korišćenje oba naziva.

On u 25. knjizi, poglavlju 73, direktno povezuje botanički naziv sa njegovom upotrebom:

"Verbascum ... Latini candelam regiam vocant."

("Verbascum ... koji Latini nazivaju kraljevskom svećom.") Naturalis Historia, Liber XXV

Zašto je Plinije ovo zabeležio?

Plinije je bio fasciniran time kako se biljke koriste u svakodnevnom životu. On objašnjava da se naziv koristi jer se stabljika, kada se osuši, može koristiti kao baklja (funale).

Takođe, u srednjovekovnim rukopisima koji se oslanjaju na rimsku tradiciju, poput onih u Botaničkoj bašti u Padovi, često se citira ovaj Plinijev pasus kako bi se objasnila veza između biljke i svetlosti.

Još jedan zanimljiv izvor je Pseudo-Apuleius (Herbarium, 4. vek), koji biljku naziva Verbascum, ali dodaje uputstva za njenu upotrebu koja potvrđuju epitet "kraljevska sveća" zbog njene moći da "odagna strahove noći" i demone.

Plinije Stariji u svojoj Naturalis Historia Knjiga XXV, poglavlje 73 detaljno opisuje primenu divizme, fokusirajući se na respiratorne tegobe.

Evo ključnih recepata i metoda koje on navodi:

•          Za hronični kašalj (Tussis): Plinije preporučuje kuvanje korena divizme u vodi. Prema njegovim zapisima na Perseus Digital Library, dobijeni odvar se pije za ublažavanje upala grla i pluća.

•          Terapija vinom: Često je savetovao da se koren potopi u vino kako bi se izvukla njegova lekovita svojstva, što se smatralo efikasnim lekom za "phthisis" (stari naziv za tuberkulozu ili propadanje pluća).

•          Mešavina sa medom: U rimskoj medicini, divizma se često kombinovala sa medom radi lakšeg iskašljavanja, što je praksa koja se i danas održala u narodnoj medicini kroz sirupe od divizme.

•          Spoljašnja upotreba: Pored pluća, Plinije pominje da se listovi, ako se kuvaju u sirćetu, mogu koristiti za ublažavanje bolova u zglobovima i lečenje rana.

Zanimljivo je da su rimski vojnici, prema istorijskim izvorima o rimskoj vojnoj medicini, koristili ove recepte na pohodima kako bi tretirali respiratorne infekcije izazvane vlagom i hladnoćom.

U srednjem veku, u samostanskim vrtovima (hortus conclusus), divizma je bila nezaobilazna. Srednjovekovni monasi, koji su čuvali antičko znanje, prilagodili su Plinijeve recepte:

•          Sirup za "kratak dah": Monasi su cvetove divizme slagali u tegle sa šećerom ili medom i ostavljali na suncu. Dobijeni sirup se koristio za astmu, što je dokumentovano u spisima Hildegarde von Bingen, koja je biljku nazivala "vunastom" i smatrala je ključnom za "toplinu pluća".

•          Dimna terapija: Umesto pijenja odvara, često su palili suve listove i udisali dim (slično današnjim inhalacijama) za smirivanje spazama, verujući da "vatra biljke" izbacuje vlagu iz tela.

Današnja nauka potvrđuje da Plinije nije grešio. Glavni aktivni sastojci u Verbascumvrstama su:

1.        Saponini: Ove supstance deluju kao prirodni deterdženti koji "razbijaju" gusti sekret u plućima, olakšavajući iskašljavanje.

2.        Mucilagi (sluzi): Listovi sadrže kompleksne šećere koji stvaraju zaštitni sloj preko upaljene sluzokože grla, smanjujući nadražaj na kašalj.

3.        Verbascoside: Prema istraživanjima na ScienceDirect, ovaj glikozid ima snažna antiinflamatorna i antibakterijska svojstva, što objašnjava uspeh biljke u lečenju infekcija.

U modernoj fitoterapiji i sistemima poput Bachovih cvetnih esencija ili sličnih holističkih pristupa, divizma (Mullein) se koristi za ljude koji se osećaju "zaglavljeno" ili "u mraku" u vezi sa svojom životnom svrhom.

Divizma je simbol balansa. Ona je:

•          Dovoljno čvrsta da stoji uspravno na vetru (integritet).

•          Dovoljno meka da ne povredi (empatija).

•          Dovoljno svetla da pokaže put (vizija).

Kraljevska sveća i Kamen

Godine 2024. bila sam smeštena u Windsoru, zbog predavanja u Londonu.

Već tada sam osetila poziv — tih, ali postojan.

Otišla sam u Kingston, samo na kratko, bez plana.

Stala sam na tom mestu i izgovorila, gotovo kao zavet:

„Sledeće godine — biću ovde.“

Nisam tada znala zašto baš Kingston.

Ali telo je znalo pre uma.

Kingston je mesto krunisanja.

Mesto gde se ne postaje kralj snagom,

već priznanjem.

Gde kamen pamti tišinu u kojoj se kruna spušta.

Upravo u Kingstonu i njegovoj neposrednoj blizini,

u kraljevskim parkovima i zelenim prostranstvima uz Temzu,

jeleni slobodno hodaju.

Bez ograda. Bez straha.

Kao živa sećanja na kraljevsku tišinu prirode.

Njihovi rogovi nose oblik krune

koja ne zahteva pažnju — već dostojanstvo.

Verbascum — Divizma, Kraljevska sveća —

stoji uspravno kao stub svetlosti.

Ne traži aplauz, ne savija se pred vetrom.

Njena suština je dostojanstvo koje opstaje.

PREZERVACIJA života kroz tišinu.

Jelen — tihi nosilac krune prirode —

hoda plemenito, bez potrebe da dominira.

Njegova kruna se obnavlja svake godine,

kao podsetnik da je pravo kraljevstvo u obnovi,

a ne u osvajanju.

I zato baš Kingston.

Jer Verbascum ne traži scenu, već mesto gde se stoji.

Jer Jelen ne vlada, već zrači.

Jer Duhovni Kvalitet nije titula,

već stanje posle Integracije —

kada se više ništa ne mora dokazivati.

Ove godine se vraćam u Kingston

da predstavim knjigu

i svedočenje o Duhovnom Kvalitetu.

Ne kao autorka koja dolazi po priznanje,

već kao svedok jednog kraljevskog i plemenitog kvaliteta postojanja

koji se prepoznaje u tišini.

Duhovni Kvalitet nije kruna koju nosim.

To je kruna koju Univerzum

stavlja kroz mene.

U Kingstonu se i danas čuva Kamen krunisanja — na njemu su se krunisali kraljevi, jer u tom drevnom poretku nije bio presudan mač, već kamen koji prima, nosi i potvrđuje dostojanstvo.

I tada se svetlo ne gasi — ono samo ostaje da stoji. 

Verbascum osoba je drugačija, usamljena, visoka spram drugih, sa dubokim unutrašnjim životom, intenzivnim misaonim procesima i stalnim traženjem smisla.

Pacijentkinja: „Pa, jeste! U tinejdžerskom periodu, u srednjoj školi, pokušavala sam sa dosta različitih grupa ljudi da se uklopim (Verb)! I najbolja drugarica je to uočila kod mene. Ona kaže da menjam mišljenja.  Nije da menjam mišljenja, nego sam se prilagodjavala odredjenim grupama ljudi da bih na neki način pronašla svoje mesto (Verb), ali to se nije desilo, i tako… Tako da jeste istina da sam tražila da budem PRIHVAĆENA (Verb) od strane drugih ljudi. Ali većina ljudi traži to neko odobrenje od društva. Ali osećam da je meni teže da ga imam, zato što razmišljam drugačije (Verb) od skoro svih osoba koje poznajem.“

Pored toga što je drugi NE PRIHVATAJU (Verb), ona na kraju NE PRIHVATA (Verb) ni samu sebe i ulazi u autodestrukciju…

Dr: „Menjala si društva, pokušavala, ali opet se na kraju završi da se osećaš NEPRIHVAĆENO (Verb)?“ Matrix potenciranje

Pacijentkinja: „Da! I možda je isto bitno da vam spomenem, da sam imala period autodestrukcije (Verb).Pričala sam sa psihologom, možda to dolazi od tog sopstvenog osećanja NEPRIHVAĆENOSTI (Verb) i nedovoljnog vrednovanja samoga sebe. (Verb) U srednjoj školi sam bila u grupi prijatelja (Verb, Phos), u kojoj je bio taj moj prvi dečko. I onda su oni počeli da se drogiraju. To je bio baš traumatičan period mog života (Verb). Nakon toga, kada je sve to prošlo, kada sam se odselila na studije u Nemačku, 4 ili 6 meseci sam svaku noć sanjala te stvari, zato što sam osećala da to nisam ja,  da je to veliko ZLO (Bry) i jako LOŠE (Bry) stvari u koje sam ušla zbog tih ljudi koji su mi bili bliski i dragi.“

Dr: „Da bi bila PRIHVAĆENA (Verb) u društvu!?“

Pacijentkinja: „Da! To su bili ljudi sa kojima sam išla u školu, za koje sam osećala da me najbolje razumeju od svih sa kojima sam tada stupala u kontakt. Kao da su slični meni, i zarad te bliskosti sa njima sam ostajala u tome, iako sam znala da to nije NEŠTO (Phos) što… Da to nisam ja! Koliko je to LOŠE (Bry) za zdravlje.“

Dr: „Da bi ostala u tom društvu.“

Pacijentkinja: „Da!“

Dr: „Da li se sećaš još neke situacije kada si se osećala NEPRIHVAĆENO (Verb)?“

Pacijentkinja: „Na primer, bile smo u kući kod jedne drugarice i pričali smo o društvenim mrežama i ko kakve slike ima, i ona je rekla za mene: „Evo, pogledajte kako je na Instagramu izgleda kao poznata ličnost, a vidite uživo na šta liči!“

Dr: „Stvarno?“

Pacijentkinja: „Da! A to je drugarica sa kojom sam se družila više godina…“

Dr: „I kako si se tada osećala?“

Pacijentkinja: „Pa, NEPRIHVAĆENO (Verb), i kao jako veliki udarac (Ferr-p), neočekivani! (Verb, Stram)“

Dr: „Da li se sećaš još nekih takvih dogadjaja?“

Pacijentkinja: „Sada ne mogu da se setim, ali često me šokira (Verb) ljudsko ponašanje (Verb) i njihove odluke (Verb). Ali, eto! Osećam se NEPRIHVAĆENO (Verb) od strane  mog oca.“

Dr: „Kako je biti sam u Nemačkoj?“

Pacijentkinja: „To je odluka koju sam želela i zadovoljna sam. Ne bih se nikada vratila. Tako da mislim da je dobro što sam tamo, i još sam sa njim, ali što se tiče PRIHVATANJA (Verb) i pronalaženja pravog kruga ljudi...“

Pacijentkinja: „Da. Možda je bitno da vam kažem da sam bila na regresoterapiji. U prošlom životu koji sam videla mi je, ISTO (Cann-i), glavna tema bila otac (Verb). Videla sam kao da sedim za stolom sa očuhom (Verb),  tu je bila moja majka koja je drugačije izgledala, imala je malu bebu, to je bila moja sestra. Otac (Verb) je jeo i nije dao mami i bebi hrane, one su bile gladne, a ja sam ga gledala kako sebično jede (Verb) i kako nema ničega za nas. Tako da mi se ponavljaju teme!“

Dr: „Vidiš, i u toj priči NISTE bile PRIHVAĆENE (Verb) sa njegove strane!“

Pacijentkinja: „Da! Samo u tom životu sam osetila da je otac umro, a da je očuh (Verb) bio taj koji je bio sebičan. A možda i zato što se u ovom životu osećam kao da tata nije stvarno moj tata, nego kao da je nateran da tu glumi oca (Verb)“

Dr: „Očuh je simbol NEPRIHVATANJA (Verb), jer nisi njegovo dete.“

Pacijentkinja: „Da!“

Dr: „Tipična situacija za tvoj Kod: PRIHVAĆENO - NEPRIHVAĆENO.“

Pacijentkinja: „Da!“

Transgeneracijski primer Koda Verbascum (PRIHVAĆENO – NEPRIHVAĆENO)

Drugi pacijent je muškarac – moj deda – čiji je ceo život bio obeležen dubokim osećajem NEPRIHVAĆENOSTI, gde god da se našao. Nakon što su mu, pred njegovim očima, ubijeni otac i tri brata tokom revolucije u Carskoj Rusiji, bio je primoran da pobegne brodom zajedno sa grupom ljudi koji su uspeli da se spasu. Posle dve nedelje plovidbe, brod je pristao na jedno grčko ostrvo na kojem nije bilo ni vode ni hrane. Nijedna okolna zemlja NIJE želela da ih PRIHVATI.

U tim uslovima skoro svi su oboleli od tifusa, koji većina nije preživela. Deda se do kraja života sećao žeđi, visoke temperature i vode koju je dobijao na kašičicu dok je goreo u groznici. Ni tada Grčka ih nije istinski PRIHVATILA. Jedina zemlja koja je otvorila vrata i koja ih je PRIHVATILA, bila je Srbija.

Najpre je bio smešten u manastiru Gornjak, a potom u Novom Sadu, gde su ruskim izbeglicama dodeljeni mali komadi zemlje kako bi mogli da sagrade kuće i započnu novi život. Oženio se ženom koja je bila siroče – majka joj je umrla na porođaju u Bosni – i koja je takođe u Novi Sad došla zahvaljujući tome što ju je jedna porodica PRIHVATILA.

Međutim, osećaj NEPRIHVAĆENOSTI se ponavljao kroz istorijske promene: kako su se vlasti smenjivale, porodica je stalno bila pod sumnjom – kao “ruski špijuni”. Kuće su im pretresane, ispitivani su, praćeni. Komunisti su ih saslušavali, a tokom mađarske okupacije deda je čak bio odveden na bacanje pod led na Dunavu. Spasao se samo zato što su, desetak ljudi pre njega, egzekucije prekinute. Led i sneg – simbolika koja duboko pripada Verbascum-u – tada su mu doslovno spasili život.

Uprkos svemu, ceo život je sanjao da se vrati u Rusiju. Taj san se nikada nije ostvario. Umro je na Badnje veče, u januaru, u zimu sa skoro dva metra snega. Na sahrani se jedva hodalo – svuda je vladala tišina, mir, bledina snega i duboka sabranost. Atmosfera je bila gotovo božanstvena – upravo ona tišina i uspravnost koju Verbascum nosi u svojoj suštini.

Deda je imao plave oči, sedu kosu belu kao sneg i bio je ceo život prav kao sveća (Verb), bez obzira na sve strahote kroz koje je prošao. Imao je jednu ćerku – moju majku – kojoj je Simillimum Sulphur. Njih dvoje su bili povezani kroz borbu: njegova unutrašnja, tiha borba prenela se na nju kao spoljašnja, eksplozivna borba, sa punim ispoljenjem.

Ovaj primer jasno pokazuje kako se Kod PRIHVAĆENO – NEPRIHVAĆENO može prenositi transgeneracijski, menjajući oblik, ali zadržavajući istu dubinsku matricu – sve dok ne bude prepoznat i integrisan.

Teorijska napomena: Simillimum i razrešenje porodične linije

Simillimum ne deluje samo na simptome pojedinca, već na dubinsku matricu u kojoj je upisan lični, ali i porodični Kod. Kada se Kod prepozna i integriše u svesti jedne osobe, dolazi do prekida transgeneracijskog ponavljanja istog obrasca. Ono što se u prethodnim generacijama manifestovalo kao spoljašnja sudbina (progon, odbacivanje, egzil), u narednoj generaciji prelazi u unutrašnji doživljaj (nepripadanje, rastrzanost, traženje prihvatanja), da bi se kroz Simillimum po prvi put razrešilo na nivou svesti. Time se linija ne “leči unazad”, već se oslobađa unapred — buduće generacije više ne moraju da nose isti Kod kao sudbinu, već kao integrisano iskustvo.

Integracijom Koda kroz Simillimum, ono što je generacijama bilo sudbina prestaje da se ponavlja i postaje tiho, oslobođeno iskustvo svesti.

Teme leka

1.    Interesovanje za duhovne stvari i filozofiju

Dolaze sa jasnom motivacijom – ne traže samo olakšanje simptoma, nego duhovni razvoj i integraciju polariteta, što kod Verbascum-a često ide zajedno sa osećajem da je “materijalni svet spor”, a unutrašnja vertikala već vidi šire i dalje.

Izuzetno su znatiželjni, vole filozofiju i duhovne teme. Čak i veoma mlada Verbascum osoba pokazivaće veliku duhovnu radoznalst i introspektivnost. Vole da otkrivaju istine i u stanju su da se tome potpuno posvete. Njih ne zanima površnost svakodnevnog života, čak sebe ne mogu ni da zamisle da žive takav život. Obično su duhovno veoma zreli za svoje godine. Pacijentkinja sa svoje samo 22 godine kaže…

Pacijentkinja: “I kada zamišljam sebe, ne vidim sebe u nekoj konkretnoj profesiji (Verb). Ne znam kako da izaberem sa čime hoću da se bavim zato što se osećam kao da mi je veći cilj neki, neko generalno učenje o raznim stvarima u svetu, spiritualan rast (Verb)!“

Dr: „Mnogi gledaju u budućnost, ali ti je stvarno i vidiš, jaka otvorena vertikala (Verb). Tebi je sve ovo u suštini mizerno (Verb), da se baviš sa nečim…“

Pacijentkinja: „Da, da!“

Smeje je sada… Jer sam pogodila temu.

Dr: „Zaslužuješ da se baviš sa više duhovnim stvarima, jer jesi u stanju da to poneseš.“

Pacijentkinja: „Tako se i osećam, kao da mi treba NEŠTO (Phos), što bi me zaista zainteresovalo, da otkrijem svoj put! (Verb), jer znam kako izgleda život prosečnih ljudi (Verb), sa čime se bave, kako žive svoj život i ne bih volela da i ja tako izaberem NEŠTO (Phos) zato što mi eto, ide dobro, i zato što je neko rekao da ja to treba da radim, ili zato što bih imala dobru platu… Osećam se kao da treba da radim NEŠTO (Phos) značajno (Verb)! Pomoć drugim ljudima (Verb, Lotus), ili na neki način doprinošenje društvu (Verb).“

Dr: „To je duhovni poziv, jer ti si duhovno probudjena osoba. To je jako retko, zato tako pričaš. Jednostavno ne možeš se baviti običnim svetovnim stvarima, to nije za tebe, nego duhovni pozivi. Uskoro nakon naše terapije će se pojaviti šta će biti tvoj poziv ili zadatak. U tim godinama smo i mi imali previranja, da ne možemo da se bavimo  uobičajenim zanimanjima. Tražili smo nešto više, dublje. (Verb) Odlično je da si sada došla kod nas, da ti se nadalje to lako otvara, da se brzo usmeravaš.“

Pacijentkinja: „Da, baš volim što sam došla.“

Pacijentkinja: „Možda bih još mogla da kažem, što bi moglo da pomogne da shvatite moju ličnost, da sam vrlo introspektivna (Verb) i duhovna (Verb) osoba. I to je nešto što kaže i psiholog sa kojim radim, jer ima iskustva sa osobama mojih godina. Činjenica je da PUNO (Alu) razmišljam o sebi i o svetu (Verb), o životu (Verb), o smislu (Verb), postavljam filozofska pitanja (Verb). Mislim da je to ISTO (Cann-i) važno, zašto sam se zainteresovala da dodjem kod vas je zato što me takve teme jako interesuju. (Verb)“

Duboko razmišlja za svoje godine…

Pacijentkinja: „Za mene nema smisla (Verb) da neko teži ka fizičkom izlečenju, a da ne misli da izleči i svoje emocije, jer ta dva su povezana.“

Imamo i slučaj deke Rusa koji je pobegao od smrti iz Carske Rusije, a nije slučajno prvo završio u manastiruGornjak (Verb). Tamo je živeo neko vreme, dok ih nisu preusmerili dalje.

2.      Tema odbacivanja i nedostatka ljubavi

Osećaju se odbačeno u društvu, jer su drugačiji, zreliji od svojih vršnjaka. Višlji su od drugih, a čim se neko razlikuje društvo teži da ga obeleži i na neki način odbaci, eliminiše da ne smeta proseku.

„Tata me je puno kritikovao. Nisam dobijala nikakvu ljubav i pažnju (Verb) od njega, a mnogo kritike, emocionalnog distanciranja i odbacivanja (Verb).“

„Tata je osoba koja ima nula prijatelja (Verb), i sve ljude koji su pokazali interesovanje da se druže sa njim je odbacio (Verb).“

„I kako je on to odbacivao (Verb) u smislu: „Ma lupaš gluposti, nije tako…“ Ali, istina je da sam se osećala NEVOLJENO (Phos-ac) sa njegove strane.“

Naš drugi pacijent, deka Rus, uvek se osećao odbačeno od matične zemlje. I pored svih pokušaja druženja sa ljudima na kraju je ipak bio sam u starosti (Verb).

Zajednička nit ovih svedočenja jeste osećaj dubokog ODBACIVANJA, ali i suptilna, često nesvesna tendencija da se drugi odbace onda kada nema razumevanja, priznanja ili emocionalne potvrde. Kod Verbascuma, povreda nastala kroz odbacivanje ne ostaje pasivna — ona se pretvara u distancu, povlačenje ili odbijanje drugih, kao pokušaj zaštite od ponovnog bola neviđenosti i neprihvatanja.

3.      Tema jeseni

Verbascum osoba može delovati hladno, ali ona je u suštini mirna i zrela. Voli smiraj, a ne budjenje. Voli kraj i sazrevanja, a ne početak i odrastanje. Pacijentkinja čak navodi da joj je omiljeno godišnje doba jesen kada se sve smiruje.

Dr: „Da li voliš više leto ili zimu?“

Pacijentkinja: „Jesen (Vrrb)!“

Dr: „A što jesen? Malo nam objasni…“

Pacijentkinja: „Svidja mi se što se SVE (Staph) SMIRUJE (Arg-n), neću da kažem umire, ali svidja mi se štosve umire (Verb).  Jesen vezujem za idiličnu atmosferu (Verb). Suvo lišće (Verb). Tada sam rodjena! Volim taj tmuran ambijent (Verb, Caust) i miris loženja vatre (Verb).“

Dr: „Retka si osoba, svi obično kažu zima ili leto, ali vidiš nije slučajno, jer ta biljka od koje ćemo pripremiti tvoj lek zadržava cvet sve do u jesen. On se osuši, ali izgleda kao da je svež.“

4.      Tema usamljenosti i društva

Vole društvo, nedostaju im ljudi, ali samo oni ljudi koji ih razumeju. Zbog te potrebe za društvom trude se da se uklope, pa trpe nekada i predugo i previše samo da bi bili PRIHVAĆENI (Verb).

Dr: „Kako si se tu osećala, u tim trenucima?“

Pacijentkinja: „Možda usamljeno (Verb), drugačije (Verb). To i dan danas osećam u nekim situacijama, ali ne da mi fale ljudi u mom okruženje, nego da mi fale ljudi koji me zaista razumeju (Verb) i razmišljaju (Verb) slično kao ja. Koji razumeju moje stavove (Verb).“

Dr: „Da nam daš još neki primer kada si se osećala usamljeno.“

Pacijentkinja: „Ne znam, nije to neko jako osećanje koje ja osećam, nego me usamljenost negde u dubini duše prati ceo život (Verb).“

Dr: „Drugačija si od drugih (Verb). Kao da stojiš sama (Verb), pa onda ima mnogo prostora izmedju, pa onda tek stoji neko sličan tebi? (Verb)“ Matrix potenciranje

Pacijentkinja: „Osećam se tako, da!“

Naglašava…

„Kada pričam o toj usamljenosti (Verb), retki su ljudi koji mogu da dodju do te srži, do te istine ko ja jesam, a sa ostalima se samo družim i poznaju samo jedan DEO (Arn) mene, što je donekle i normalno.“

5.      Tema niže vrednosti

„Imam osećanje niže vrednosti (Verb). Kao da nikada nisam naučila da volim sebe, ja smatram da je to zbog njegovog odbacivanja (Verb), emocionalno distanciranje (Verb) kada sam bila mala.“

Kod Verbascuma, osećanje niže vrednosti ne nastaje iz realnog nedostatka, već iz ranog iskustva emocionalnog odbacivanja i distance, zbog čega se sopstvena vrednost nikada ne internalizuje. Biće ne uči da voli sebe, jer nije bilo viđeno, potvrđeno ni prihvaćeno — pa se osećaj lične vrednosti stalno traži spolja, ili se povlači u tišinu.

6.      Tema selidbe

Kod Verbascuma, selidba ne predstavlja samo fizičku promenu prostora, već duboko aktivira unutrašnji osećaj neukorenjenosti i odvojenosti. Svaka promena mesta ponovo otvara staru temu odbacivanja i gubitka pripadanja, zbog čega se borba (Sulph) intenzivira, a biće se ponovo nalazi u stanju traženja sigurnosti i stabilnosti koje nikada nije bilo trajno uspostavljeno.

„CEO (Arn) život se vodi ta borba (Sulph) u meni, a mislim da sam trenutno u stresnoj situaciji zato što sam se odselila (Verb).“

Deda Rus se selio više puta dok se nije stabilizovao.

7.      Tema – gleda u budućnost

Kod Verbascuma, pogled je stalno usmeren ka budućnosti jer sadašnjost ne deluje kao sigurno mesto za delovanje. Biće se već vidi „tamo“, u nekom višem, apstraktnom svetu u kome je smisao već ostvaren, dok konkretni koraci u materijalnoj realnosti ostaju neuhvaćeni. Ova diskrepanca između unutrašnje vizije i spoljašnje akcije stvara osećaj nesigurnosti, izgubljenosti i zastoja, pa se energija troši na planiranje i fantaziranje umesto na prisutno delovanje.

 „… i sada na trećoj godini fakulteta NISAM SIGURNA (Formica rufa, Sil, Verb) šta želim da radim u životu i kakav izbor želim da napravim (Verb). Jako se fokusiram na budućnost (Verb), preterano pravim planove za narednih 20 godina (Verb), umesto da delujem u trenutku i da se fokusiram (Verb) na ono što je ispred mene.“

Dr: „Gledaš u budućnost (Verb)?“ Matrix potenciranje

Pacijentkinja: „Previše! Kao preveliko fantaziranje šta bi moglo da bude, a ne radim NIŠTA (Staph) u sadašnjosti da zapravo dodje do tog ishoda.“

Dr: „Ne gledaš korake, nego sebe već vidiš tamo. Zato što si ti napredna, u tom višem svetu si već odradila, samo što materijalni svet kasni.“

Pacijentkinja: „Zapravo ste jako dobro opisali, baš tako se osećam. I kada zamišljam sebe, ne vidim sebe u nekoj konkretnoj profesiji (Verb). Ne znam kako da izaberem sa čime hoću da se bavim zato što se osećam kao da mi je veći cilj neki.“

„I znam da se dosta ljudi u mojim godinama oseća tako, malo IZGUBLJENO (Gala), ali mene to razmišljanje o budućnosti sabotira da delujem u sadašnjosti. (Verb).“

8.      Tema emotivne krhkosti

Kod Verbascuma, emotivna krhkost se direktno odražava na fizički nivo kroz česte, ali blage bolesti, naročito prehlade, kao izraz smanjene unutrašnje otpornosti. Kada je biće bez emocionalne podrške i osećaja sigurnosti, vitalna energija lako pada; međutim, u prisustvu bliskosti, prihvatanja i stabilnog odnosa, dolazi do jačanja unutrašnje strukture, pa se i telesna osetljivost povlači.

„Na emotivnom planu bila sam  jako krhka (Verb, Phos), zbog toga se dešavalo da se često razbolim, ali to budu samo prehlade (Verb). Prodje za 3-4 dana, ali se jako često dešavalo. Ali od kada živim sada sa tim dečkom, to se više ne dešava.“

9.      Tema perfekcionizma

Kod Verbascuma, perfekcionizam ne proističe iz zdrave težnje ka kvalitetu, već iz nemogućnosti da se prihvati bilo šta što nije apsolutno savršeno, jer „između“ doživljava kao lični neuspeh. Strogoća prema sebi postaje način samoodbrane od osećaja odbacivanja i unutrašnje greške, pa se svaki rezultat koji nije maksimalan doživljava kao dokaz da „nešto nije u redu“. Umesto fleksibilnog rasta, biće se kreće između krajnosti — savršeno ili ništa — što održava stalnu napetost, nezadovoljstvo sobom i duboki osećaj unutrašnje neadekvatnosti.

Dr: „Malo nam opiši taj PERFEKCIONIZAM (Cac).“

Pacijentkinja: „Na primer, srednju školu sam završila sa prosekom 5,00. Iako ja mislim da je kod nas lakše imati SAVRŠENE (Carc) ocene nego u drugim sistemima. Navikla sam da stvari odradim iliSAVRŠENO (Carc, Verb) i maksimalno ili da uopšte ne uložim truda (Verb, Lotus)! Niti da prihvatim neki rezultat izmedju (Verb, Lotus)! Teško mi je bilo da PRIHVATIM (Verb) da ne mogu da odradim sve maksimalno dobro (Verb).“

„Mama mi je pričala da kada sam bila mala, recimo crtam, pokažem joj crtež, mama kaže da je prelep (Carc), ali ja ga pocepam (Verb) zato što mi se jako NE SVIDJA (Phos-ac), zato što mislim da NIJE SAVRŠEN (Carc), da sam mogla to bolje da odradim. Jako velika strogost prema samoj sebi (Verb)! U poslednje vreme je, imam osećaj, ne znam da li to mogu da nazovem PERFEKCIONIZMOM (Carc).“

„Imam osećaj da nešto nije u redu (Carc).“

10. Tema kraja – smrti

Kod Verbascuma, tema smrti nosi dvostruko lice: s jedne strane javlja se duboki strah pred idejom umiranja, a s druge snažna privlačnost prema smirivanju, tišini i završetku ciklusa. Biće je često svedok kraja — ne kao učesnik, već kao posmatrač — pa se iskustvo smrti ne doživljava samo kao gubitak, već i kao stanje mira, gašenja buke i povratka u tišinu. Ova rana svedočenja nasilja i umiranja ostavljaju trajni trag, zbog čega smrt istovremeno plaši i umiruje, budi užas i donosi idiličan osećaj smirenja, naročito u slikama jeseni, sušenog lišća i ugašene vatre.

Sa jedne strane plaši se teme umiranja, a sa druge strane svidja joj se kada se sve smiruje u prirodi, umire i sam kraj ciklusa.

Pacijentkinja: „Taj prizor i generalno razmišljanje o smrti me je jako uplašilo (Verb).“

 Pacijentkinja: „Svidja mi se što se SVE (Staph) SMIRUJE (Arg-n), neću (Phos-ac) da kažem umire, ali svidja mi se što sve umire (Verb).  Jesen vezujem za idiličnu atmosferu (Verb). Suvo lišće (Verb). Tada sam rodjena! Volim taj tmuran ambijent (Verb, Caust) i miris loženja vatre (Verb).“

Često prisustvuju pri umiranju drugih bića. Deda Rus je prisustvovao kada se desilo stravično nasilje i ubistvo njegovog oca i tri brata. On je tada imao samo 16 godina i bio je svedok dogadjaja (Verb). Kasnije je opet prisustvovao i gledao (Verb) kako su madjarske vlasti, na Dunavu, bacale ljude pod led.

11.  Tema Istine

Gde god uđe, laž ne može da opstane. U prisustvu Verbascuma, ona se razotkriva kao baklja u tami — ne zato što napada, već zato što širi svetlost. Sve što je bilo prikriveno, iskrivljeno ili prećutano, postaje vidljivo, jer istina ovog leka ne traži sukob, već osvetljava. I u toj svetlosti, laž se sama povlači.

Lično iskustvo sa Verbascumom

Tokom leta radila sam krečenje i renoviranje kuće. Preko prijatelja došao mi je bračni par koji zajedno radi — on kreči, ona farba. Već pri prvom susretu, žena mi se učinila kao jasna Verbascum osoba. Gotovo odmah smo osetile bliskost i prepoznavanje, kao da se duše znaju od ranije.

Radovi su trajali više dana, pa smo mnogo razgovarali — o životu, iskustvima, svemu i svačemu. Jednog dana, tokom radova, došla je i žena koja inače sprema kuću. Nastala je pometnja jer je želela da pere prozore, ali su radnici tog dana još uvek bili u procesu i rekli su joj da to ne može. Spremacica je burno reagovala i pobesnela.

U tom trenutku, u meni se otvorila stara rana — sećanje na mog mačka koji je nestao pre više godina. Ona je bila poslednja osoba koja je tada bila sa njim u kući. Žena Verbascum me je pogledala i pitala šta mi je, jer je osetila da sam se uznemirila. Otvorila sam joj se i ispričala kako je mačak tada nestao, i da je ta žena bila poslednja sa njim.

Bez oklevanja, tiho i potpuno mirno, Verbascum žena mi je rekla:

„Pa ona ga je odnela.“

Spremacica to nije čula.

Ali nekoliko trenutaka kasnije, iznenada i glasno, sama je izgovorila:

„Ja bih sve ove mačke u džak pa odnela!“

U tom trenutku sam se bukvalno smrznula.

Istina je izronila sama.

Kada je mačak bio nestao, pregledali smo kamere i videli da je iz kuće iznela crni džak — ali nikada nismo imali dokaz da je mačka bila u njemu. Sada više nije bilo potrebe za dokazom. Rečenica je sve rekla.

Spremacica je počela da se trese od besa. Ne zato što je optužena — već zato što je istina izašla na svetlo.

Ovo je jedan od najupečatljivijih primera iz mog iskustva koji pokazuje kako prisustvo Verbascuma osvetljava istinu.

Ne konfrontacijom.

Ne optuživanjem.

Već samim svojim postojanjem.

Predkod Thuja occidentalis sa Kodom: PRIJATNO - NEPRIJATNO

Dr: „Da li voliš mleko?“

Pacijentkinja: „Volim, samo što mi NE PRIJA (Thuj), budem naduta.“

Dr: „Možda zato što su to sve veštačka mleka, puna antibiotika. Da piješ direktno od krave?“

Pacijentkinja: „Moguće, nisam nikada probala. A baš volim mleko. (Verb, Phos)“

Dr: „Kako je biti u Nemačkoj bez roditelja?“

„Sa jedne strane PRIJA (Thuj), jer se osećam da tako lakše mogu da se menjam, da napredujem (Verb), jer osećam da je društvo generalno naprednije nego naše. Sa te strane mi PRIJA (Thuj) što su ljudi obrazovaniji (Verb), manje osudjuju jedni druge (Verb).“

Dr: „Kakav je bio miris urina dok se osećalo pečenje pri mokrenju?“

Pacijentkinja: „Jao ne znam, nekako NEPRIJATAN (Thuj). Znači generalno sam osećala bol, ali jače pri sredini mokrenja i nakon mokrenja, dok se NE SMIRI (Arg-n). Osećala sam da nisam znala da kažem „Ne!“. Nisam znala kako da se borim za sebe, da kažem „E, to mi NE PRIJA (Thuj)!“

Deda Rus nije podnosio ni miris, ni ukus belog luka (Verb, Thuj).

Predkod Formica rufa sa Kodom: SIGURNO – NESIGURNO

Pacijentkinja: „Osećam kao da se čvrsto držim za ovo moje telo, ovu realnost, imala sam u zadnje vreme neke ispade kada se vraćam u Srbiju iz Nemačke. Vraćale smo se kolima i mama i ja smo videle saobraćajnu nesreću, svi su preživeli, cela porodica izlazi iz auta, a ja sam počela jako da plačem! Taj prizor i generalno razmišljanje o smrti me je jako uplašilo (Formica rufa, Verb).“

„Jako sam se posvećivala tati da vidim šta se dešava, zašto se on povlači (Verb), zašto se tako ponaša. Ja sam u njemu videla neku NESIGURNOST (Formica rufa, Sil), nezadovoljstvo (Phos-ac). Ali, izgubio je brata u eksploziji, u jednoj fabrici.“

„Živim u Nemačkoj, završavala sam fakultet, ali sam sada opet na trećoj godini, jer sam promenila (Vern, Phos) pošto mi se nije svideo izbor, i sada na trećoj godini fakulteta NISAM SIGURNA (Formica rufa, Sil, Verb) šta želim da radim u životu i kakav izbor želim da napravim (Verb)!“

„Imam LOŠ (Bry) odnos sa ocem, od toga potiču razne moje NESIGURNOSTI (Formica rufa, Sil, Phos, Verb) u životu.“

Pacijentkinja: „Osećala sam se NESIGURNO (Forica rufa, Sil), i neshvaćeno (Verb). A sada se osećam SIGURNIJE (Forica rufa, Sil), iako se trudim da dodjem do te tačke da se sama sa sobom osećam SIGURNO (Forica rufa, Sil), da samoj sebi budem dovoljna.“

Deka Rus se uvek osećao NESIGURNO (Forica rufa, Sil), jer svaka naredna vlast bi ga ispitivala i sumnjičila.

Similliar remedy: Phosphosrus sa Kodom: NEŠTO – NIŠTA

„Samo što je potrebno da me NEŠTO (Phos) jako interesuje, da bih se posvetila tome.“

Za razliku od leka Phosphorus koji zna biti pomalo površan, dok Verbascum nasuprot…

Dr: „Imaš mnogo dublja razmišljanja (Verb), pa je teže naći društvo, kada štrčiš (Verb)  toliko?“ Matrix fishing

Pacijentkinja: „Svidja mi se što ste rekli: „Dublja razmišljanja“. Nekada sam zgadjena ili iznervirana zbog  površnosti ljudi (Phos) u mojoj okolini. Mislim da mi to fali, dubina u ljudskim emocijama i odnosima i intelektom (Verb). Mislim da je to ono što tražim, neku dublju povezanost sa nekim (Verb).“

Deda Rus je preživeo tifus u teškim životnim okolnostima, na ostrvu bez vode, hrane, porodice, sa samo 16 godina starosti. A znamo da je Phosphorus veliki epidemijski lek za tifus. Očigledno je i Verbascum veliki lek za tifus, pošto je pokazao dobar imunitet spram ostalih.

Similliar remedy: Kalium Phosphoricum sa Kodom: INDIFERENTNOST – RAZJARENOST

Mogu da liče, ali Verbascum je osetljiviji, krhkiji, nežniji, i kod njega je prisutna postojana hladnoća čistog snega, mir, tišina. Prijatan mir, pomirenost sa svime. Dok kod Kalium Phosphoricum osobe imamo prisutnu istu hladnoću i čistinu snega, ali samo sa jedne strane! Sa druge strane prisutna je vatra i jak bes. Kod njega još nije došlo do dubinske integracije.

Simbolično je da je Verbascum pacijentkinja rekla kako je pročitala celu našu knjigu, dok je pacijentkinja Kalium Phosphoricum koja je došla nakon nje, rekla da je pročitala pola knjige, da je stigla do pola! Tačan opis njihovog stepena sazrevanja.

Oba leka imaju temu iscrpljenosti.

Dr: „Kako se osećaš nakon razgovora sa njim?“

Pacijentkinja: „Iscrpljeno (Verb, Kali-p), kao da mi je svu životnu energiju iscrpeo (Verb, Kali-p).“

Slika Verbascum-a je livada prekrivena snegom gde vlada mir, sklad, tišina.

Slila Kalium Phosphoricum-a bila bi snežna lavina koja se stuštava sa krova kuće pri naglom topljenju snega.

Simillar remedy Arsenicum album sa Kodom: OPTEREĆENO – RASTEREĆENO

„Onda sam krenula da se OPTEREĆUJEM (Ars, Verb) fizičkim izgledom (Verb).“

„Ne izlaze mi neke misli iz glave nedeljama  i mesecima (Verb, Ars).“

„ Osećaj da je skriveno (Ars, Verb). Da me neko laže (Ars, Verb), da možda imam neki zdravstveni problem (Ars, Verb).“

Deda Rus je učestvovao u mobama, gradnjama kuća, bavio se zidarskim radovima, a znamo da je Arsenicum sklon gradjevinskim zanimanja.

Komplementarni lek: Sulphur sa Kodom: RAT – MIR

Oba leka imaju temu borbe (Verb, Sulph), s’ tim da je kod osobe Veratrum ta borba unutrašnja, a osoba je hladna, dok je kod osobe Sulphur ta borba spoljašnja i osoba je veoma topla. Zajednička tema im je borba, ali potpuno na suprotnim poljima. Kod Verbascum je prisutna introspekcija i borba sa sobom, dok je kod Sulphur-a borba najčešće okrenuta ka napolje, ka spoljnjem materijalnom svetu.

Deda Rus Verbascum i njegova ćerka Sulphur dobar su primer komplementarnosti.

Verbascum kao Karmički lek:

1. Pluća, astma, disanje

2. Kičma

3. Vrat

4. Probadajući bol, gornji i donji deo ledja

5. Koleno

6. Vrtoglavica pri naglom ustajanju

7. Grčenje prstiju šake

8. Keloidi pri zarastanju

9. Gubitak sluha, infekcije uha

10. Anemija

11. Aritmija

12. Krvarenje iz desni (Phos, Merc)

13. Hemoroidi

14. Urinarne infekcije

Lekovi koji prethode: Bellis perennis, Arum maculatum, Stellaria media, Myosotis

Lekovi koji slede: Kalium Phosphoricum, Galanthus

Želje: bundeva, pečena paprika, mleko, limun, dinja, lubenica, mango, svo povrće, prokelj, spanać, grašak, morski plodovi, lignje, hobotnoce, čokolada

Poboljšava: zima, jesen, sneg, mir

Pogoršava: testo u kimbinaciji sa slatkim, gluten, pekara uopšte, beli luk, citrusi, mandarine, narandze, banana, borovnica, nerazumni ljudi

Ključne reči:

-             Dobrovoljno (da nije primoran)

-             Smisao

-             Duhovnost

-             Filozofija

-             Jesen

-             Tiho

-             Hladno

-             Sneg

-             Zrelo

-             Kraj

-             Pečenje

-             Iskreno

-             Dobra namera

-             Pažljivo

-             Obazrivo

-             Vredno

-             Darežljivo

-             Neshvaćeno

-             Voljeno

-             Nežno/grubo

-             Uklapanje

-             Drugačije

-             Štrčanje

-             Očuh

-             Odbacivanje

-             Samoća, usamljenost

-             Neočekivano, iznenadno

-             Šok

-             Tmurno

-             Razumevanje

-             Saosećanje

-             Preokret

SIMBOLI LEKA

1.    Sveća

Ovaj pečat:

        •          stoji bez okvira

        •          svetli bez publike

•          ostaje veran Kodu

2.      Jelen

Ovo nije životinja prirode, nego arhetip svedoka.

Jelen ne beži, ne napada, ne objašnjava.

On stoji i vidi.

Suština simbola Jelena

      •          Dostojanstvo bez odbrane

      •          Prisustvo bez agresije

      •          Tiha snaga

      •          Svedok istine

Jelen je viši nivo od straha i reakcije.

On jeonaj koji ostaje miran dok svet prolazi.

3.      Suvo lišće i loženje vatre

PALJENJE SUVOG LIŠĆA — simbol JESENJE VATRE

Ovo nije vatra koja uništava, nego:

      •          vatra koja završava

      •          vatra koja pretvara

      •          vatra koja pušta

Lišće više ne treba drvetu.

Zemlja ga prima kroz vatru.

 Suština simbola

      •          Završetak ciklusa

      •          Otpuštanje

      •          Pretvaranje u dim

      •          Miris koji ostaje u telu

Ovo je vatra sećanja, ne agresije.

Pacijentkinja kaže:

„Najviše volim jesen. Volim umiranje, miris vatre i suvo lišće.“

Ovo nije depresija, niti težnja ka smrti, već duboka identifikacija sa fazom gašenja. Verbascum ne pripada proleću ni eksploziji života. Njegova suština je posle — nakon što je cvet otpao, nakon što je energija potrošena, kada ostaje samo uspravna stabljika, tiha i gola.

Verbascum cveta leti, ali u jesen ostaje da stoji: visok, suv, bez boje, bez potrebe da se dopadne. Suva stabljika sa semenom, nalik stubu, svedoči o životu koji je prošao. Upravo tada biljka deluje najprisutnije — ne kroz lepotu, već kroz postojanje bez napora.

Miris vatre i suvog lišća nosi temu prirodne transformacije: sagorevanje bez drame, završetak bez otpora. U ovom stanju postoji mir sa nestajanjem. Nema želje za novim početkom, nema nostalgije za cvetanjem — samo tiho prihvatanje kraja.

4.      Bundeva

BUNDEVA — simbol JESENI i HRANE

Suština simbola

            •          Punina (okrugla, teška, zrela)

            •          Hranjenje (majčinska, noseća)

            •          Završetak ciklusa (jesen – sabiranje)

            •          Sve je u njoj (hrana, seme, život)

Za razliku od:

            •          Verbascum (stoji sam),

            •          Jelena (stoji i vidi),

Bundeva stoji i hrani.

5.      Sneg i led

Lepo je — jer je mirno.

Ovo nije zima koja boli,

nego zima koja umiri.

Snežna ravnica:

            •          nema ivice

            •          nema pravca

            •          nema zahteva

Sve je zaustavljeno bez napora.

Led ne steže — čuva.

Tišina ne prazni — smiruje.

Kod Verbascuma, hladnoća ne ubija — ona čuva.

Zamrzavanje nije smrt, već pauza koja produžava trajanje.

6.      Knjiga

Čitaj me do kraja.

Ne kao predmet, nego kao prolaz.

Ne kao znanje, nego kao razumevanje do dna.

Integracijom polariteta PRIHVATANJE – NEPRIHVATANJE, u suštini leka Verbascum, nastaje stanje Duhovnog kvaliteta PREZERVACIJE — očuvanje bića, glasa i postojanja u svetu, u kojem se biće više ne štiti povlačenjem niti dokazivanjem, već ostaje prisutno, sačuvano i tiho uspravno u sopstvenoj istini.

Duhovni Kvalitet - PREZERVACIJA je tajna pauza života. Trenutak u kome se tok ne prekida, već se povlači u tišinu. Kao da se biće, naslućujući krhkost, samo zamrzava — ne iz straha od smrti, već iz instinkta očuvanja. Da li zaledjavanje produžava život ili ga štiti od rasipanja?

Kod Verbascuma, Duhovni Kvalitet - PREZERVACIJA je stanje u kome se život skriva od sveta da bi ostao celovit, usporava dah, stišava glas i čeka pravo vreme. Poput zime koja ne ubija seme, već ga čuva, ovo stanje nije kraj, već zavet trajanja u tišini.

© Dr. Mirjana Živanov — original clinical Materia Medica

All rights reserved.

© Dr. Mirjana Živanov — original clinical Materia Medica

All rights reserved.